ODGOVORNOST KAO USLOV ZA RAZVOJ DRUŠTVA

Plan delovanja OPENS-a u cilju podrške zajednici nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu

Duboko potreseni tragedijom koja se desila 1.11.2024. godine na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 15 ljudi, osećamo se dužni da reagujemo. Zarad onih koji su živote izgubili i njihovih porodica. Zarad budućnosti, kako se ovakve stvari ne bi ponovile.

Naše aktivnosti i sva delovanja bila su i ostala usmerena na mlade, na konkretna reagovanja, posebno u kriznim situacijama, izgradnju i unapređenje sistema podrške i obezbeđenje uslova da sistem bude održiv.

I ovaj put vodili smo se time da utičemo na sistem i da se neke stvari sistemski reše kako se u budućnosti ne bi ponovile iste greške i držali smo se najviše onoga što je postalo naša uža ekspertiza, a to je mentalno zdravlje, umrežavanje partnera i pronalazak resursa za njegovo funkcionisanje.

Preuzimajući deo svoje odgovornosti, OPENS će, kao i do sada, nastaviti da ulaže napore u izgradnju sistema podrške mladima. U okviru svojih nadležnosti i mogućnosti, u narednom periodu:

• Iniciraćemo i aktivno učestvovati sa svojim partnerima u donošenju Protokola o postupanju prilikom suočavanja društva sa kriznim situacijama u Novom Sadu, kao i obezbeđivanju svih neophodnih resursa da protokol bude operativan i spreman za primenu u slučaju potrebe.
  
• Sa partnerima ćemo pružati podršku u oblasti mentalnog zdravlja ka mladima, ali i ka svima koji su sekundarno pogođeni tragedijom.
  
• Nastavićemo da jačamo resurse Sazvežđa podrške koje je i ovaj put (posebno Centar Srce i njihovi volonteri) pokazalo da su neophodni zajednici, posebno u kriznim situacijama.
  
• Nastavićemo da delimo iskustva i pružamo podršku drugim lokalnim zajednicama da pokrenu slične programe podrške za mlade.
  

Kao članovi ove zajednice, kao organizacija koja je svoje delovanje usmerila na poboljšanje položaja mladih i koja veruje da je sistem rešenje, ne možemo da ostanemo imuni na sve što se trenutno dešava u našem društvu.

Voleli bismo da možemo da kažemo da nas dugo nešto nije potreslo kao pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija 15 ljudi. Ali nije tako. Počev od pandemije, masovnih pucnjava u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju, ratova, posledica klimatskih promena i strašnih vremenskih nepogoda, jednostavno se nakupilo – tragedija, straha, besa i tuge.

U situacijama kad se, opravdano, plašimo da pošaljemo dete u školu ili stanemo pod nadstrešnicu, odgovore tražimo u sistemu. Sistemu za koji su nas učili da je tu zbog nas i za nas, i koji je tu da štiti.

Ovih dana svedočimo momentima da nas mlađe generacije – nošene nasleđem koje im ostavljamo, da je sistem tu za građane – a naterane prilikama, uče da sistem mora da se prilagođava, menja, reaguje brže, jer inače nema smisla.

Kada se nakupi, sistemu se mora skrenuti pažnja. Protesti ili demonstracije predstavljaju javno izražavanje prigovora, neodobravanja ili neslaganja prema nekoj ideji, postupanju ili nepostupanju – prema sistemu i zaštićeni su slobodom okupljanja, jednim od osnovnih ljudskih prava.

U tom smislu, povodom protesta koji se dešavaju zbog tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, podržavamo mlade koji na demokratski način skreću pažnju na ozbiljno pitanje sa kojim smo suočeni i podsećaju nas sve da sistem ima odgovornost ka svojim građanima. Ponosni smo što živimo u zemlji gde su mladi ljudi pokretači promena i gde su oni ti koji nas podsećaju na vrednosti o kojima smo ih sami učili – na odgovornost i pravičnost.

Razumemo sve one sugrađane kojima se nakupilo. Ipak, podsećamo da pravo na slobodu mirnog okupljanja nije apsolutno pravo. Njemu se ne smeju postavljati nikakva ograničenja, osim onih (kako npr. navodi Evropska konvencija) koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne i javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

Znamo da uznemirene, potresene, tužne, razočarane ljude i velike mase nije lako usmeriti ka konstruktivnom rešenju, ali pozivamo odgovorne za proteste, da nam i dalje drže lekcije i pokažu da se i to može.

Sa druge strane znamo da je sistem pravljen da bude postojan, ali on mora da se menja i prilagođava vremenu u kom živimo. Ako naš želi da vrati poverenje svojih građana, posebno mladih, ovoga puta reakcija mora da pokaže da reč – odgovornost, u ovom društvu, i dalje ima neko značenje.

Preuzimanje odgovornosti za pad nadstrešnice i posledice po odgovorne prilika su da se povrati poverenje građana i da se učini da se svi ponovo osećamo bezbedno.

Pozivamo sistem da sasluša građane i da reaguje. Da im ne zatvara vrata i da ih ne zatvara, već da u građanima vidi saveznike koji sugerišu gde je prilika za promenu.

15 izgubljenih života i generacije koje će nas naslediti trebaju odgovore i odgovornost i vreme je da im pokažemo da priče o vrednostima koje smo im pričali nisu prazne reči na papiru.