O volontiranju i volonterskom servisu

,,Volonterizam je i navika srca i građanska vrlina. Mi smo ono što dajemo drugima.”

UN: The Role of Volunteerism in the Promotion of Social Development

Volontiranje je izgradilo svet. Volonterski duh je podigao civilizacije. Volontiranje je osnovna potka društva. Oko njega se grade i razvijaju sve osnovne ljudske i univerzalne vrednosti poput solidarnosti, humanosti, tolerancije, zauzimanje za mir, slobodu, pravednost i sigurnost ljudi. Volontiranje pomaže u uklanjanju predrasuda, rušenju stereotipa i različitih barijera među ljudima, mladima i starima.

Razni ljudi pod volontiranjem podrazumevaju razne  stvari.  Za  neke  je  ključna  karakteristika volonterskog rada odsustvo novčane nadoknade za nečiji rad, dok je za druge to odsustvo prisile bilo koje vrste. Volonterizam ima razne oblike i značenja u zavisnosti od okruženja i pod velikim je uticajem istorije, politike, religije i kulture određenog regiona. Ipak, moguće je odrediti neke ključne karakteristike onoga što određuje svaku volontersku aktivnost. Zajednički imenitelji volonterskog rada jesu:

• besplatan rad,
• dobrovoljan rad,
• rad koji traje neko određeno vreme (određen broj sati angažovanja),
• rad koji je usmeren na ostvarivanje dobro biti drugih ljudi (pomoć usmerena ka ljudima sa kojima volonter nije u srodstvu),
• organizovani rad.

Ljude na volontiranje podstiču različita, često višeslojna osećanja i potrebe. Neki od najčešćih motiva za bavljenje volonterskim radom su:

·  Vrednosti – Volontiranje omogućava ljudima da deluju u skladu sa sopstvenim uverenjima.

·  Razumevanje – Kroz volonterski rad možemo bolje upoznati i razumeti one kojima pomažemo, a time i sami sebe.

·  Karijera – Volonterskim radom se stiču nove veštine i znanja koji se mogu profesionalno upotrebiti.

·  Društvo – Volontiranje donosi nove kontakte i poznanstva sa novim i zanimljivim osobama.

·  Poštovanje – Radeći kao volonter, osoba može obnoviti osećaj sopstvene vrednosti i samopoštovanja.

Postoji nekoliko formi volontiranja i to dugoročno (npr. EVS – Evropski Volonterski Servis), kratkoročno (međunarodni volonterski kampovi) i ad hok volonterske akcije, najčešće na nivou lokalne zajednice.

Poseban format, odnosno instrument, na kojem zajedno rade prestonice mladih i kulture je Lokalni volonterski servis. Ovaj servis ostvaruje trajnu saradnju između mladih volontera i organizacija/institucija kojima je potrebna volonterska podrška.

Volontiranje u našoj zemlji se susreće sa problemima koji se razlikuju od lokalne zajednice do lokalne zajednice, ali postoje oni koji su jedinstveni za sve kao što su: neodgovarajući rad sa volonterima i volonterkama, stihijsko angažovanje volontera i volonterki bez precizno definisanih volonterskih pozicija i programa, nedostatak odgovarajuće podrške volonterima i volonterkama u njihovom radu, nesklad između želja i interesovanja volontera i volonterki i trenutno dostupnih aktivnosti itd. Pored toga, javne institucije, organizacije i udruženja se u velikom broju slučajeva suočavaju sa problemom kako regrutovati i motivisati osobe da volontiraju u okviru njihovih aktivnosti i programa. S druge strane, postoji i veliki broj osoba koji žele da stave svoje vreme i veštine na raspolaganje, ali imaju poteškoća u pronalaženju odgovarajuće volonterske pozicije.

Lokalni volonterski servis (LVS) je program koji je zamišljen da omogući sprovođenje kvalitetnog i organizovanog rada sa volonterima i volonterkama, a svojom realizacijom daje doprinos u rešavanju različitih problema u lokalnoj zajednici. U elementima koje nosi prepoznaju se balans između ponude i potražnje volontera i volonterki, regrutacija i motivacija volontera i volonterki, vođenje baze podataka, obučavanje volontera i volonterki kao i predstavnika i predstavnica institucija i organizacija, promoviše i razvija volontiranje, uspostavlja partnerstva gradskim strukturama.

Ujedinjene nacije 1985. godine proglasile su 5. decembar za Međunarodni dan volontera, čime su želele skrenuti pažnju javnosti na značaj volontiranja za razvoj čovečanstva.