ŠTA ĆE BITI SUTRA?

„Tokom sviranja se zaista može doživeti to buđenje. U „Zoru“ naš se mladalački duh, želja za sviranjem, orkestriranjem i druženjem budi. Svakako da je kompozitor znao šta je hteo da postigne kada je dao naslov „ZORA“ našoj kompoziciji,“ kaže jedan osamnaestogodišnji Luka Petrović, jedan od učenika Muzičke škole Isidor Bajić, koji će u petak, zajedno sa ostalim učenicima pokušati da obori Ginisov rekord.

Nakon buđenja sledi realnost. Višečasovno vežbanje, ponavljanje, isprobavanje i sve što prati sam proces uvežbavanja za obaranje rekorda. Naime, 23 đaka i profesora će u isto vreme svirati na jednom klaviru.

„Početak same kompozicije je predstavljen u vidu mirne melodije, kroz koju stvarno može da se namiriše zora. Vrlo je harmonično napisano, tako da svi možemo da osetimo zajednički puls i da muziciramo zajedno,“ dodaje sedamnaestogodišnji učesnik Igor Dalagija.

Kompozicijzu je napisao Ivan Marković, a ona u sebi objedinjuje elemente savremene kompozicije, pomalo atraktivnih ritmova popularne muzike, kao i nekoliko reminescencija na zlatno doba barokne muzike.

„Drago mi je što ćemo pokazati ljudima da mi, iz Muzičke škole, ne sviramo samo Mocarta, Betovena i Baha nego da idemo u toku sa vremenom i približavamo se modernoj muzici. Pokazaćemo im da nismo samo klasičari. Muzikom želimo da ispričamo ljudima u publici da možemo da im se približimo kvalitetnom modernom muzikom i da razbijemo predrasude,“ objašnjava učesnica, Milica Vujanović.

U petominutnoj kompoziciji ima mesta za pijaniste od 9 do 18 godina koji uz pomoć profesora uče jedni od drugih. Hijerarija se zna samo kad je u pitanju prenošenje znanja, ali kada zasviraju, svi postaju jednaki, objašnjava učenica Dunja Vranješ.

„Učimo da slušamo jedni druge dok sviramo. Nismo na to navikli jer nikad nismo imali priliku da sviramo sa ovoliko mnogo ljudi istovremeno jer je klavir solistički instrument. U procesu rada primećuje se to da postajemo jedno i osećamo tu muziku na isti način, a opet individualno i drugačije,“ dodaje Dunja.

Učenici svakodnevno vežbaju na klaviru, pored, ispod i za njm. Iz publike skoro da se instrument ni ne vidi, samo se po zvuku se može otkriti da je reč o klaviru.

„Utisci sa prve probe? Mnoooogo guranja, mnogo prstiju, gusta partitura ali tu je prelepa melodija koja sve to prati pa svaki nezgodan položaj u jednom trenutku postane zanemarljiv. Na početku je bilo jako čudno ali sad smo se već navikli pa nam je komotno i jako je dobar osećaj kad shvatiš da je tvoja deonica čini jedan deo te ogromne celine,“ kaže učesnik Boško Stojadinović.

Učenici su „Zoru“ dočarali kao pobedu mladosti i dokaz da zajedničkim snagama Novi Sad i mladi u njemu mogu da budu deo nečeg svetskog i da dovedu ceo svet u Novi Sad.

„Dosta ljudi misli da se u današnje vreme ništa novo ne stvara, a to je neka teorija koja će sada biti opovrgnuta, jer će na delu ljudi videti da se kompozitori i dan danas trude da stvaraju nešto novo i muzika napreduje u svakom pogledu. Ovo će takođe biti i dokaz da muzika jeste živa,“ dodaje Boško.

Da je na 88 dirki bilo dovoljno mesta za 230 prstiju, Novosađani će moći da se uvere u petak, 20. septembra u 21h na Trgu slobode. Do tada je potrebno da verujemo u ove mlade i to da će se Novi Sad već u subotu probuditi sa oborenim Ginisovim rekordom.