DA LI JE DIGITALIZACIJA PENICILIN ZA COVID-19?

Ukoliko se vratimo u prošlost i prisetimo se Justinijanove kuge, crne smrti, španske i azijske gripe, po čemu se razlikuje COVID-19 kao pandemija? Odgovor je razvoj tehnologije. Svesni smo toga da je digitalizacija obuhvatila sve pore našeg života, te da je bez nje u današnje vreme nemoguće organizovati normalno funkcionisanje svakodnevnih obaveza. Danas, za vreme pandemije, kada smo fokus stavili na online platforme, važno je spomenuti kako se malo ko od nas našao spreman u ovoj situaciji.

Iako se oglašavanje na internetu i sama upotreba istog, poslednjih nekoliko godina znatno povećala, još uvek nismo dostigli zavidan nivo digitalizacije. Danas su mnoge institucije, kompanije, organizacije kao i udruženja, svoje oglašavanje i reklamiranje prebacili na online platforme. Zašto? Zato što je to jedan od bržih i efikasnijih metoda prenosa verodostojnih informacija gde možemo u nekoliko klikova doći do što veće ciljne publike. Bez obzira da li su naše sfere online interesovanja programiranje, dizajn, multimedija ili IT biznis, važno je da razumemo šta znači biti informatički pismen. Prema istraživanju Digital 2020. Global Overview dnevno provedemo sedam sati online, što bi značilo trećinu dana. Kada se vratimo na novonastalu situaciju, lako možemo da konstatujemo da je Internet trenutno naš “penicilin” za COVID-19. Pored toga što možemo da saznajemo korisne informacije, takođe možemo da iskoristimo produktivno vreme kod kuće. Neki od načina su svakako online platforme za gledanje filmova, online pozorišta, čitanje online knjiga, usavršavanje raznih kreativnih zanimacija kao i održavanje komunikacije sa ljudima. U Italiji je  na primer, kao jednoj od najugroženijih zemljama tokom pandemije, online komunikacija na društvenim mrežama porasla za 70 posto, dok se vreme na grupnim pozivima povećalo za hiljadu posto. To je takođe za kreatore online platformi poput Facebook-a, Instagram-a, Youtube-a i Netflix-a značilo da moraju da uvedu „restriktivne mere“ u streaming-u, gde su kvalitet reprodukcije spustili sa HD-a na SD gde god je bilo moguće.

Ono što predstavlja izazov digitalnom marketingu jeste činjenica na koji način animirati publiku, odnosno pitanje – Šta ja imam da ponudim, a da drugi već nisu? Ukoliko spomenemo istraživanja koja dokazuju da se najmanje sredstava za oglašavanje troši preko leta kada su ljudi napolju, šta možemo da učinimo sada kada su nam pametni telefon i računar u većini slučaja – sve? Da bismo realizovali efikasnu digitalnu kampanju, prvo moramo da krenemo od toga koja nam je ciljna grupa, odnosno da li ćemo selekciju da pravimo prema polu, interesovanju, teritoriji ili tome sličnom. Zapamtite da u online svetu ne postoji uspešan marketing koji generalizuje, odnosno obuhvata – sve. Takođe je važno da znamo koji nam je cilj oglašavanja. Da li je to veća aktivnost na web stranici, da li je to rast prodaje određenog brenda ili jednostavno želimo da pribavimo veću bazu E-mail korisnika za buduća poslovanja. Kada govorimo u pozitivnim primerima na aktuelnim platformama, spomenuli bismo aplikacije poput  TikTok-a, Netflix-a i House Party-a, koji su pronašli način za “distanciranu socijalizaciju”. TikTok je između ostalog, najviše downloadovan od svih aplikacija tokom prethodnog meseca. Instagram je pokrenuo Co-watching opciju gde zajedno sa svojim prijateljima možemo da listamo social media feedove, dok se LinkedIn odlučio za  “Conversation Ads” koji kroz inbox platforme marketarima pruža nove mogućnosti konvezije.  Neki od najuspešnijih kompanija i brendova, svoj uspeh vide u cirkularnom procesu: SEO -Search Engine Optimization – Email marketing – PPC Pay Per Click – Affiliate marketing – SEM Search Engine Marketinga – Content marketing – Social media marketingu, koji im omogućava da imaju što veću bazu informacija i oglašavanja. Kada razmišljamo o digitalnom marketingu, kako sada, tako i za ubuduće, svaka sfera našeg delovanja mora da “živi” online.