OSUDA ILI APLAUS

Način na koji mediji utiču na mlade, njihove vrednosne parametre, opredeljenja i stavove, primetni su na svakom koraku. Kada bismo se samo fokusirali na, trenutno, najjači i najuspešniji medij na čitavoj internet platformi, bio bi to, bez razmišljanja – YouTube. Popularnost ove mreže napredovala je neverovatnom brzinom pa samim tim i ekspanzija ljudi koji na njoj plasiraju raznovrstan sadržaj iz čega se izrodila čitava jedna profesija i popularno zvanje – jutjuber.

Na internetu je sve prisutniji i popularniji trend  pod nazivom Gold digger prank. Bukvalan prevod ove fraze je kopač zlata, međutim, narodski rečeno, Gold digger označava sponzorušu. Dakle, verovatno se može zaključiti da, pri nastajanju ove šale, momci imaju za cilj da pronađu, takozvane sponzoruše, ismeju ih. Ponekad čak i nasilno.

O čemu se ukratko radi?

Dakle, mladić (nazovimo ga Nikola) je parkirao svoj najnoviji, skupi automobil na vidnom mestu na parkingu. Nedaleko od njega on prilazi nepoznatoj devojci na ulici (nazvaćemo je Marija), presreće je, i pita da li može da je izvede na piće. Ukoliko Marija kaže ne, iz nekog razloga, ne želi da ode sa njim na piće, Nikola pokušava da je šarmira i nekako nagovori da ipak pođe (ovo nagovaranje nekada postaje nasilno i neprijatno). Nikola je prati u stopu i bez pardona nastavlja da je nagovara. Marija ga uporno odbija. Kako je u stopu prati, oni dolaze do parkinga gde se nalazi Nikolin automobil i on ga otključava. Tada Marija shvata da je automobil njegov, on je pita da li može da je provoza, ona kaže da bi to želela. Marija i Nikola sedaju u kola. Nikola opet pita Mariju da li može da je izvede na piće, a ona odgovara potvrdno. Nikola je pobedio – zadovoljio je potrebu videa, otkrio je da je ona sponzoruša, nasilnički je izbacuje iz kola, ona ga šamara, on nju čupa za kosu. Sve to iz prikrajka neko snima za potrebe Jutjuba, pregleda i lajkova.

Ovaj minijaturni rijaliti na ulici samo je jedan od primera zlostavljanja i omalovažavanja devojaka. Ovaj trend je, nažalost, sve popularniji i jedan je u moru sličnih. U samoj ideji sa početka uočavamo da je cilj izrugljivanje u svrhu pronalaženja takozvanih sponzoruša.

Ko kontroliše sadržaj na ovoj platformi, postoje li bilo kakvi kriterijumi i orijentiri kada govorimo o kvaliteti materijala koji svakodnevno konzumiramo ili se sve svodi na našu ličnu procenu o dobrom, kvalitetnom i ukusnom? Da li se oni zalepe za našu podsvest i negativo na nas utiču degradirajući prave vrednosti i ispravnog ponašanja? Trendovi su definitivno ono što nam diriguje svešću i podsvešću. Pravi pristup ovome i stajanje na put nije zaobilaženje ovakvih materijala, već naprotiv – promišljeno, kritičko i analitičko konzumiranje istih. Pošto su, složićete se, nazaobilazni.