MENTALNO ZDRAVLJE U RALJAMA SENZACIJE

Mentalno zdravlje, ali i problemi oko istog postaju sve češće tema u javnosti, među svim generacijama, a posebno kod mladih. Razgovaramo o tome među sobom, u okviru porodice, na seansi kod psihologa ili psihijatra, ali i javno kroz pop kulturu, tradicionalne medije i najviše kroz društvene mreže. Delovalo bi da smo se uhvatili u koštac sa stigmom i stvaramo atmosferu prihvatanja i razumevanja, prostor za zdravije nošenje sa problemima.

Ali, i na prvi pogled jasno je da sadržaj koji se nudi u ovoj temi ne doprinosi destigmatizaciji. Mi više razgovaramo o mentalnom zdravlju i problemima mentalnog zdravlja, ali držeći se starih diskriminušućih, senzacionalističkih i povređujućih obrazaca. 

Kampanja „Pripazi na ton. Pripazi na klik“ ima za cilj da odgovori na ove društvene tendencije. U centar pažnje stavljamo etičko, stručno i na dobrobit usmereno izveštanje, pre svega u tradicionalnim medijima, a zatim i u okviru društvenih mreža. Želja nam je da stvorimo društvenu klimu koja je podržavajuća za mentalno zdravlje mladih, ali i svih članova društva.

Tokom 2021. godine, ova kampanja bavila se prevencijom suicida i razgovora o etičkom izveštavanju o suicidu. U 2022. godini se usmeravamo na preporuke za etičko izveštavanje o mentalnom zdravlju koje je usmereno da preispita navike informisanja o ovoj temi i podstakne na promenu.

Šta je fokus kampanje “Pripazi na klik. Pripazi na ton”?

Naša polazna tačka su tradicionalni mediji, odnosno sadržaji koje objavlju na temu mentalnog zdravlja, njihove forme i sadržine. Velik broj medija svojim senzacionalističkim ponašanjem krši zakone i etičke kodekse, te ignoriše preporuke strukovnih udruženja, pre svega Kodeksa novinara Srbije, a zatim Svetske Zdravstvene Organizacije. 

U tekstovima nedostaje očuvanje dostojanstva žrtve i ožalošćenih u slučaju tragičnih događaja, informacije o dostupnoj pomoći i razmatranje problema u oblasti mentalnog zdravlja potrazi za strukturalnim uzrocima i načinima njegovog rešavanja. Sa druge strane gotovo se može reći da je uobičajeno insistiranje  na senzacionalizmu kroz naslove, fotografije, generalizaciju i podsticanje nepoverenja, straha i osećaja bespomoćnosti u društvu.

Kroz navedenu formu izveštavanja mentalno zdravlje se obrađuje pre svega u okviru crne hronike. Deluje kao da su problemi mentalnog zdravlja izdvojeni događaji koji izazivaju čuđenje, nerazumevanje i samim tim distanciranost, a često i strah. 

Izostaje kontekst koji bi objasnio rizične faktore i ponašanja kada je u pitanju mentalno zdravlje, a samim tim i metode prevencije, odgovornost koja je neophodna u društvu. Nedostaje uviđanje sistemski prosputa u brizi o mentalnom zdravlju, te preporuke za njegovo unapređenje, monitoring aktivnosti i dalje informisanje i alarmiranje javnosti. 

Koliko su i na koji način mladi informisani o problemima mentalnog zdravlja?

Kada se otvori pitanje informisanja mladih kao odgovor se nametnu društvene mreže – TikTok, Facebook, Instagram. Iako prevashodno namenjene zabavi i povezivanju, društvene mreže postaju sve veći izvor informacija u vezi sa svakim aspektom života, pa i mentalnim zdravljem. Na svakoj od ovih mreža možemo naći mnogo tekstova, fotografija, postova, videa, mimova koji se bave širokim spektrom tema od problema sa prijateljima, do nezadvoljstva izgledom, anksioznosti, depresije, borbi sa zavisnošću.

O temi se govori, kroz intuitivnu, lako pamtljivu formu, često uz humor i sa važnim informacijama. Velik broj mladih o ovome čita, razmišlja, ima mogućnost da podeli svoja iskustva. Sadržaj lako postaje viralan. 

Ipak, da bi sve ovo bilo moguće sadžaj koji se deli na društvenim mrežama mora biti sveden, kratak, zanimljiv, zabavan, a samim tim se često ozbiljni i kompleksni problemi pojednostavljuju do banalizacije, ponekada se patnja ili delikvetni mehanizmi glorifikuju, a najčešće izostaje informacija šta da radimo kada se prepoznamo u određenom sadržaju. Pratioci često ovako skraćenu formu, i kada je napravljena sa najboljom namerom i proverljivim podacima, mogu pogrešno da protumače.

S obzirom da je tema mentalnog zdravlja sve popularnija možemo očekivati rađanje velikog broja ovakih vidova sadržaja  i iz ove tačke deluje kao proces koji je nemoguće zaustaviti, niti ga treba zaustaviti. Ali je potrebno informisati mlade, podići svest o tome šta je etički pristup ovoj temi i zašto je on važan. 

Zato, u narednom periodu objavićemo tekstove koji će mlade i sve druge čitaoce informisati o mentalnom zdravlju, značaju etičkog izveštavanja na društvenim mrežama, u okviru tradicionalnih medija, posledicama neetičkog izveštavanja i doprinosu koji svako od nas može dati tako što će paziti na svoj klik.

Ovogodišnja kampanja “Pripazi na klik. Pripazi na ton.” deo je projekta “OPENS u niskom startu” koji podržava Gradska uprava za sport i omladinu Grada Novog Sada, Kancelarija za mlade.