Na sastanku Radnog tima za mentalno zdravlje u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog održanog u martu ove godine, na prvom društvenom dijalogu organizovanom na temu mentalnog zdravlja, tema usluga i unapređenja zaštite prepoznata kao potencijalna tema narednog Društvenog dijaloga, zbog čega je Omladinski savez udruženja OPENS zajedno sa Institutom za javno zdravlje Vojvodine inicirao novi Društveni dijalog u okviru Festivala mentalnog zdravlja u Novom Sadu.
Povod za organizaciju društvenog dijaloga
U okviru programa Sazvežđe podrške, podržanog od strane Grada Novog Sada i UNICEF-a, OPENS se aktivno bavi temom unapređenja mentalnog zdravlja mladih.
S obzirom na ostvarene rezultate i na činjenicu da se tema mentalnog zdravlja naslanja na temu prostora za mlade, sada se radi na pokretanju sličnih programa u gradovima u kojima se uspostavljaju omladinski centri uz podršku Ministarstva turizma i omladine. U pet gradaova proces je već započet, to su Sombor, Subotica, Niš, Novi Pazar i Mionica.
U fokusu ovog programa je uspostavljanje omladinskih centara i klubova, ali uspostavljanje usluga mentalnog zdravlja za mlade i unapređenje zaštite mentalnog zdravlja mladih.
Slavica Ranisavljev Kovačev, psihološkinja, stručna saradnica na OPENS programu i koordinatorka programa Sazvežđe podrške, iznela je više informacija o samom programu:
„Tokom 2022. druge godine, Sazvežđe podrške je pružilo preko 11.000 usluga, što direktno, tako i kroz mejl i čet, a verujemo da će se ove godine broj i povećati. U suštini, potreba je ove godine veća – u nekim savetovalištima postoje liste čekanja koje traju između dva do šest meseci, što znači da mladi žele da dobiju podršku i pomoć, ali ta usluga nije dovoljno dostupna. […] Ovaj dijalog je izuzetno važan jer mentalno zdravlje nije pitanje samo zdravlja, već i obrazovanja, dijaloga u društvu, socijalne zaštite i pitanje omladine i mladih, te različiti sektori moraju da se umreže kako bi usluge koje pružamo bile prilagođene i dostupne.“
Učesnici društvenog dijaloga
Na Društvenom dijalogu „Mentalno zdravlje mladih“ učestvovali su predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i duštveni dijalog, Ministarstva prosvete, Ministarstva zdravlja, Ministarstva turizma i omladine, UKC Vojvodine, Instituta za javno zdravlje Vojvodine, OPENS-a, Odseka za prosvetu, sport, kulturu i medije – SKGO, Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN) i UNICEF Programa za razvoj mladih i adolescenata.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić istakla je:
„Porodica ne može nekada sa određenim problemima da se izbori sama i zato je tu potrebno društvo – škola, zdravstvene ustanove i ovakvi centri kakav je Omladinski centar OPENS. Nažalost, postoji ta jedna slika u narodu da ukoliko imate bilo kakav mentalni problem da vi „niste normalni“. Moja majka je svojevremeno govorila da kada te boli telo – ideš kod doktora, a kada te boli duša – ideš kod psihijatra. Međutim, ne treba svima psihijatar; nisu ljudi koji imaju određene probleme u raspoloženju i ponašanju bolesni, njima treba upravo psiholog – neko ko će znati na pravi način da ih sasluša i da odgovarajući savet. […] Ovakvi centri su način da se mladima sa određenim mentalnim izazovima pomogne. Jako je važno da ti mladi ljudi shvate da imaju gde da dođu, gde ih neće gledati preko oka, već su tu došli radi jednog ljudskog razgovora sa profesionalcima. Uvek ističem to sa profesionalcima jer tu su prijatelji i porodica – oni nisu profesionalci. Oni vam mogu dati podršku i to je ono što je neophodno, ali pravi savet ćete dobiti od psihologa.“
Tomislav Žigmanov, Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naveo je:
„Mentalno zdravlje je ljudsko pravo i kao društvo i kao država moramo sve učiniti da se u celosti ostvari mentalno blagostanje jer je ono pretpostavka za uživanje svih drugih, ljudskih prava. Naše Ministarstvo je zainteresovano, ne samo za debate kada je u pitanju mentalno zdravlje našeg društva, nego i kada su u pitanju koraci koje kao država preduzimamo u cilju da se ovo pravo ostvari. […] Mi odgovaramo na izazove sa osvešćivanjem činjenice da je naš Ustav prepoznao mentalno zdravlje kao ljudsko pravo i da moramo unutar našeg društva početi ozbiljno se suočavati sa insuficijencijama ovog zdravlja, moramo videti šta su moguće posledice ukoliko ono bude dovedeno u pitanje. Nažalost, kroz majske događaje smo videli da to mogu biti nasilne akcije, agresija i u tom smislu mislim da današnja debata nam svima može biti ne samo primer koji trebamo slediti, nego i da uistinu o ovom fenomenu svestrano razgovaramo i vidimo šta su koraci koje je potrebno preuzeti. Pre nekoliko dana je šest ministarstava Vlade Republike Srbije potpisalo jedan zajednički memorandum o saradnji kada je u pitanju mentalno zdravlje i da stvaramo ne samo zajedničke programe delovanja, nego da stvaramo jednu klimu da destigmatizujemo one koji ukažu da imaju određene smetnje kada je u pitanju njihovo mentalno stanje i da ih ne diskriminišemo jer to dodatno njihovu bol i nesnalaženje sa atipičnim situacijama može staviti u neku situaciju koja za posledicu može imati agresiju ili nasilje – kako prema sebi, tako i prema drugima. “
Vukašin Grozdanović, izvršni direktor Omladinskog saveza udruženja OPENS, istekao je:
„Nama je izuzetno zadovoljstvo da se u našem prostoru odvija dijalog između ovoliko različitih aktera, institucija, organizacija civilnog društva, mladih stručnih saradnika gde pokazujemo da jedino kroz krossektorsku, zajedničku saradnju i aktivnosti možemo doći do rezultata, odnosno da usluge i servise približimo do što većeg broja mladih. Naš omladinski centar je ove godine posetilo preko 20.000 mladih ljudi u okviru različitih aktivnosti i izuzetno je važno što imamo stručnu podršku i saradnju sa različitim institucijama kada primetimo da postoje izazovi i potrebe, te mlade ljude možemo uputiti na pravu adresu. Jedino kada imamo dobru i kvalitetnu saradnju, te usluge mogu imati svoj pun efekat, a mi znamo da mlade upućujemo na mesta gde imaju prave informacije i savete, kao i da mogu da se bave svojim mentalnim zdravljem. Naši omladinski radnici i stručni saradnici često pitaju mlade kako su i na koji način mogu da im pomognu i gde mogu da ih upute, a sa ovakvom mrežom saradnika ostvarujemo efikasne rezultate. Jedino kroz saradnju svih organizacija, ustanova i institucija možemo doći do velikog broja mladih kojima je prekopotrebna naša podrška, te smo svi zajedno na jednom zadatku.“
Značaj društvenog dijaloga
Mehanizam društvenog dijaloga, vid alata demokratije koji omogućava da uključivanjem različitih aktera društvene zajednice zajedno sagledamo i razumemo drugačija iskustva i znanja, postavimo i predložimo, bez isključivosti rešavanje pitanja od interesa za građane Republike Srbije, uveden je od strane Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Ivana Antonijević, pomoćnica ministra za turizam i omladinu, ovim povodom je navela:
„Naša uloga na današnjem Dijalogu jeste da skrenemo pažnju da sve ono što se kreira za mlade mora biti po meri mladih. Jako je važno da mladi budu pitani kakve su im usluge potrebne i između ostalog da mobilišemo sve resurse koji postoje i u omladinskom sektoru, kao i da usluge koje se kreiraju za mlade budu u prostorima koji su njima dostupni, upravo da bi se izbegao momenat da oni budu stigmatizovani zbog određene potrebe koju osećaju. Jako je važno da u fokus stavimo i vršnjačku edukaciju, važno je da koristimo to što mladi jedni drugima mogu pružiti podršku kako bi mladi osetili da ih neko razume i deli slične stavove i probleme. Omladinski centar OPENS je svetao primer na koji način su mobilisani resursi zajednice, organizacija civilnog društva i u prethodnoj pružili impozantan broj usluga u kontekstu mentalnog zdravlja. Ministarstvo je ove godine opredelilo i sredstva za to da se ovaj primer može primeniti i u drugim gradovima, a OPENS i Novi Sad će nam biti jedan od primera dobre prakse koji ćemo dalje deliti.“
Snežana Vuković ispred Ministarstva prosvete istakla je sledeće činjenice:
“Mi imamo 2.600 stručnih saradnika u školama koji treba savetodavno da deluju na tom prvom nivou prepoznavanja problema sa kojima se adolescenti sreću koji su pojačani. Normalna razvojna kriza koja se javlja kod adolescenata je pojačana akcidentnom krizom koja se dogodi u okruženju mlade osobe, tako da mislim da su psiholozi i pedagozi u našim školama izuzetno značajni, zbog čega će Ministarstvo prosvete u narednom periodu uvećati broj psihologa koji će biti podrška učenicima.“
Panel diskusija “Sistemska podrška mladima u borbi protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i prevenciji bihevioralnih bolesti zavisnosti”
Nakon društvenog dijaloga, održana je i panel diskusija na temu podrške mladima u borbi protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i prevencije bihevioralnih bolesti zavisnosti.
Na panel diskusiji su učestvovali predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva turizma i omladine, Kancelarije za borbu protiv droga, Odsek za prosvetu, kulturu, sport i medije, Udruženja “Prevent” iz Novog Sada i udruženja “Restart” iz Novog Sada.
Pored toga, članovi Humanitarne organizacije “RETO – Ima nade” dali su svoj doprinos diskusiji kroz iznošenje ličnih iskustava zavisnika i kozavisnika.