EVROPSKI DAN PARKOVA

Više od dve decenije, 24. maj je komemorativni dan svih evropskih zaštićenih područja koji beleži otvaranje prvih nacionalnih parkova u Švedskoj početkom prošlog veka. EUROPARC, federacija koja je pokrenula ovu tradiciju 1999. godine, vodi se sloganom Zdravi parkovi, zdravi ljudi i, pored isticanja vrednosti prirodnih resursa, poziva ka očuvanju biljnih i životinjskih staništa ističući uticaj prirode na obnavljanje ljudske fizičke i psihičke energije. Federacija na ovaj dan svake godine organizuje različite aktivnosti kojima ukazuje na sve dragocenosti zaštićenih prirodnih staništa.

U svetu je bezbroj nacionalnih parkova i prirodnih staništa koji su pod zaštitom UNESCO-a, koji se ubrajaju u svetska čuda prirode, a koji imaju izuzetno retke kategorije biljaka i životinja, zbog čega se ubrajaju u najlepše i najposećenije predele. Veliki kanjon (SAD), Nacionalni park Sekvoje (SAD), Galapagoska ostrva (Ekvador), Plitvička jezera (Hrvatska), samo su neki od brojnih izrazito bogatih rezervata.

U Srbiji se evropski dan parkova proslavlja od 2001. godine. Naše područje može da se pohvali sa čak 470 zaštićenih prirodnih oblasti raznovrsne sadržine geologije, geomorfologije, biljnih i životinjskih vrsta, od kojih je 5 nacionalnih parkova: Tara, Fruška gora, Kopaonik, Đerdap i Šar-planina.

Nacionalni park Tara

Poznat po najkvalitetnijim šumama bukve, jele i smrče, a sa mrkim medvedom kao zaštitnim znakom, ovaj nacionalni park jedan je od najlepših prirodnih rezervata na našim područjima.

Fruška gora

Nekadašnje ostrvo u Panonskom moru, danas sadrži najveće prirodno bogatstvo, šume lipe. Skrivene doline ove planine nekada su čuvale 35 pravoslavnih manastira, dok je do današnjeg vremena ostalo njih 16.Fruškogorski planinarska društva, među kojima je najpoznatije Planinarsko smučarsko društvo “Železničar”, tradicionalno organizuju akcije na Fruškoj gori nekoliko puta nedeljno, od kojih je najatraktivnija takozvano šumarenje. Namenjeno i starima i mladima, odraslima i deci, iskusnim planinarima ili početnicima, ova aktivnost pruža pun doživljaj lepote prirode, a posebno iskustvo je lutanje planinskim stazama, koje su unapred osmišljene i označene. Akcije ujedno podstiču poštovanje pravila i očuvanje okoline. Planinarski domovi i skloništa su uvek sigurna opcija za beg od loših vremenskih uslova, upoznavanje ljudi sličnih interesovanja, ali i za dobijanje informacija neophodnih za dalji nastavak pešačenja. Ovi domovi se pretežno nalaze u Sremskoj Kamenici – planinarski dom Crveni čot, planinarski dom Zanatlija, planinarski dom Dr Radivoje Simić, planinarski dom Železničar su mesta koja, pored navedenog, nude i prenoćište i osveženje.

Priroda i mentalno zdravlje

Priroda ima opuštajući efekat koji nam omogućava da usporimo i ujednačimo ritam uma i tela. Mnogobrojna istraživanja na svetskom nivou ukazuju na pozitivan efekat prirode i njen uticaj na veću kreativnost, inovativnost, opuštenost, kao i poboljšanje somatskih promena (krvni pritisak, srčani rad, napetost mišića). Čim izađem napolje, moj kratkovidi pogled na moj život je transformisan, ističe Mišel Dalbek, instruktorka joge iz Masačusetsa, koja u okviru Centra za jogu i zdravlje istražuje povezanost prirode sa mentalnim fukcijama.

Priroda, od prvog dana proleća, za većinu nas postaje prvi izbor mesta za izlete, piknik sa društvom ili porodicom; savršeno je mesto za beg od gužve, čitanje knjiga, učenje, vožnju bajsom, pa čak i treninge ili, na primer, jogu. Naš grad ima prelepih, prostranih parkova na pretek, a naše je samo da izađemo napolje i utonemo u svoje misli i maštarije.

Duh kulturne baštine koji odiše obroncima planinskih predela na kojima počivaju srednjovekovni dragulji naše istorije, zajedno sa obiljem biljnih i životinjskih tipova koji se vrlo retko sreću u svetu, svakako su najveće bogatstvo koje posedujemo. Potrebno je uložiti više truda da bi se priroda očuvala i da bi opstala, jer od društva ovisi koliko će ubirati plodove uživanja u istom.

Autorka teksta: Ivana Katančević