Omladinska razmena u Novom Sadu

36 mladih. Tri države. Tri grada. Jedan projekat. I niz ozbiljnih pitanja.

“Performans je odličan način da se izraziš, jer u isto vreme imaš ljude ispred sebe koji reaguju na ono što ti radiš. Može biti provokativan, može biti i drugačiji, ali je tu da ljudima prenese poruku i to bez naknadnog montiranja, već u trenutku.”

Ali se na performansu mora raditi. I to dugo, ako je suditi po omladinskoj razmeni kojoj su prethodnih dana Novi Sad i OPENS bili domaćini. Nakon predavanja i radionica na temu diskriminacije i ljudskih prava, tridesetak mladih ljudi iz tri zemlje – Srbija, Bosna i Hercegovina i Nemačka – pre svega odavde ide sa iskustvom.

“Neki od učesnika do sada nisu imali dodira sa ljudskim pravima, pa tek sada uče, ali na načine koji su njima zanimljivi. Ono što je najvažnije od svega jeste da se probila ta neka barijera koju ljudi imaju kada su ljudska prava u pitanju. Sad već možemo sasvim otvoreno da pričamo o osetljivim temama,” objašnjava jedan od koordinatora razmene iz Bosne i Hercegovine,
dvadesetčetvorogodišnji Azem Kurtić.

“Naučio sam više stvari, od jezika do toga kako drugi mladi žive u drugim zemljama. Dobiješ sliku koju ne možeš da dobiješ preko medija. Ovako možeš zaista da razumeš drugu kulturu ili život. Za mene je već veliki benefit u tome da razumemo jedni druge o stvarima koje su vrlo bitne,” dodaje jedan od učesnika razmene iz Nemačke, Kaspar Leder.

Naime, ideja je bila da se na različite načine mladi iz tri zemlje upoznaju sa drugim kulturama, te da nakon obuka sami pokrenu ozbiljna pitanja poput ljudskih prava i suočavanja sa prošlošću, ali kroz modernije medije.

“Vrlo je intersantno. U Nemačkoj smo radili sa jednom formom, to je radio. Ovde radimo sa drugom, to je performans, u Sarajevu ćemo raditi na sasvim treći način.To je vrlo intezivno. Više nego ijedan drugi masovni medij, performans može omogućiti to da ljudi koji vas zapravo gledaju. Drugi načini komuniciranja ne dozvoljavaju baš takvu reakciju uživo i mogućnost da vam neko ko vas posmatra odmah pokaže šta misli o tome. Tako da mislim da je izrazito prikladno govoriti o osetljivim temama na ovaj način” priča jedan od učesnika razmene iz Bosne i Hercegovine, Ljupko Mišeljić.

Na kraju ono što je najvažnije jeste šta za razmenom ostaje. Kada otvorite pitanja, naučite nešto novo o sebi i drugima, počinjete i svoje okruženje da posmatrate drugim očima i sa više razumevanja. Zbog toga se radujemo sledećoj stanici – Sarajevo!