ZAKLJUČAJ EKRAN, OTVORI OČI! – SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTVA

Kad govorimo o prevencija suicida smatram da je značajno da odgovorimo na pitanja koji su to razlozi suicida, kako potencijalno da prepoznamo mogućnost da dođe do suicida i koji su to načini kojiim možemo da pomognemo i da ga preveniramo. Prema literaturi suicid se definiše kao autodestruktivni čin u kojem čovek svesno i namerno sebi oduzima život. Suicid kao takav čin je oslobođen od polnih, rasnih, kulturoloških, vremenskih i uzrasnih granica.

Kroz istoriju čin samoubistva se shvata i prihvata na različite načine u zavisnosti od epoha, kultura, religije i ljudi. Od praistorijskog perioda gde se čin samoubistva smatrao načinom da se sačuva hrana i pomogne ostatku zajednice da preživi, preko verskog obreda i samoubistva žene nakon smrti supruga, patriotskog i herojskog čina odnosno samoubistvo samuraja, kamikaza i velikih vojskovođa nakon izgubljenih bitaka do savremenog doba gde se pokušaji samoubistva i sam čin definišu kao autogresija.

Kod ljudi se mogu javiti suicidne ideje na primer kod osoba koje pate od depresije, suicidne tendencije de osoba osmišlja i traži način na koji da izvrši samoubistvo, suicidni pokušaji i sam čin samoubistva. Neki od najčešćih rizika samoubistva su: duševni poremećaji i poremećaji ponašanja,, roditeljsko neprihvatanje ponašanja kod homoseksualnih osoba, zloupotreba supstanci, zlostavljanje, traume, porodično nasilje, finansijski problemi, gubitak voljene osobe, okolina u kojoj osoba živi, bolesti zavisnosti i prethodni pokušaji samoubistva.

Budimo pristuni za ljude u svojoj okolini…

Pomenuti faktori rizika ne znače nužno da će doći do suicida, zbog čega se postavlja pitanje kako potencijalno da prepoznamo osobe koje žele da izvrše samoubistvo i na koji način možemo da pomognemo?

Promene ponašanja kao što su:

• promene ličnosti – tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni, ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled,
• promene u spavanju – preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more,
• promene u navikama ishrane – nemaju apetita i slabe, ili previše jedu,
• gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali
• zloupotrebljavaju droge ili alkohol
• nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid…) ili nešto drugo što im je važno (posao, novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru…)
• imaju suicidalne impulse, ideje, izjave, planove, ranije pokušaje samoubistva.

Savremeno doba je prešlo na virtuelni način komunikacije. Zanemarujemo potrebe i osećanja drugih ljudi, komuniciramo putem lajkova i emotikona koji daju lažnu sliku stanja osobe. Depresija i loša slika o sebi je sve aktuelnija i prisutnija zbog nemogućnosti da se približimo nekim „standardima“ koje postavlja „virtuelno društvo“. Budimo pristuni za ljude u svojoj okolini! Zaključaj ekran, otvori oči!

Više informacija kao i pomoć možete pronaći na sajtu organizacije „Srce“.

Autorka teksta: Antonija Cverdelj