OPENS program “Transformacija omladinske politike” u fokus svog delovanja postavlja temu zagovaranja za uspostavljanje Omladinskih prostora u Srbiji, polazeći od činjenice da su ulaganja u prostore i programe za mlade višestruko isplativa.
Ovaj program transformiše omladinsku politiku na lokalnom nivou i uspostavlja održiva partnerstva, koja omogućavaju sinergijski pristup u radu sa mladima. Na ovaj način, zajednice uspostavljaju sve neophodne mehanizme omladinske politike i imaju priliku da prošire svoje kapacitete i usluge, da za svoje programe i aktivnosti obezbede održiva sredstva, kao i da u kontinuitetu sprovode sve one akcije i aktivnosti od značaja za mlade.
Velika prednost ovog modela saradnje leži upravo u participativnoj politici, koja mlade postavlja u centar zbivanja. Mladi nisu više samo nemi posmatrači i korisnici usluga, mladi na ovaj način učestvuju u svim procesima, od pripreme do realizacije aktivnosti.
Da bi sve ovo osigurali, akteri omladinske politike Republike. Srbije sproveli su široko konsultativni proces, koji je kao za krajnji cilj imao definisanje takozvanih Standarda omladinskih prostora. Namera ovih Standarda je da definišu neophodne infrastrukturne kapacitete, kao i osnove programskog, tj. servisnog delovanja za mlade, a koji garantuju kvalitet i delovanje u najboljem interesu mladih.
Prvi nacrt Standarda sačinjen je od strane Radne grupe, koju su činili predstavnici Krovne organizacije mladih Srbije, Nacionalne asocijacija praktičara/ki omladinskog rada, Nacionalne asocijacije kancelarija za mlade, Omladinskog saveza udruženja OPENS i njihovih članica, kao i Pokreta gorana Vojvodine i resornog Ministarstva zaduženog za mlade.
Kroz projekat “Omladinska politika u niskom startu” koji sprovodi Omladinski savez udruženja OPENS a finansira Ministarstvo omladine i spota Repubike Srbije, započet je proces osnivanja omladinskih prostora u Srbiji. Prva četiri grada u kojima će biti osnovani Omladinski centri i klubovi su:
Mi smo tu da te zaista čujemo i saslušamo.
Mentalno zdravlje je važan deo sveobuhvatnog zdravlja, ipak i dalje nam je teško da o tome javno razgovaramo, potražimo podršku i pomoć, razumemo sebe u trenucima patnje, ali i druge nama bitne osobe.
Sazvežđe podrške je tu da te informiše o pitanjima koji se tiču mentalnog zdravlja, pruži znanje za dalji lični razvoj i podršku u trenucima krize i zagovara davanje većeg značaja mentalnom zdravlju u zajednici.
Sazvežđe podrške je mreža koja okuplja udruženja iz Novog Sada aktivnih u pružanju podrške mladima koji se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja. Tu smo za tebe:
Sazvežđe podrške broji 12 organizacija fokusiranih na podršku pripadnika/ca različitih društvenih grupa i sve dodatne informacije o njihovom radu i kontaktu možete pronaći ovde.
Omladinski savez udruženja OPENS u partnerstvu sa Gradom Novim Sadom, Gradskom upravom za sport i omladinu, Vladom Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu, Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice, Maticom Srpskom raspisao je 2022. godine četvrti konkurs za pisanje kratkih priča na temu (zadatih) srpskih narodnih poslovica, za učenike koji pohađaju srednje škole sa sedištem na teritoriji APV kao i za srednje škole sa sedištem na teritoriji APV. “Poslovice – vanvremenske mudrosti” su svojim kontinuitetom, brojem mladih koji svake godine obuhvataju, kao I efektima koje ostvaruju stekle privilegiju da se nađu u grupi programa koji sa ponosom predstavljaju vrednosti za koje se zalaže OPENS.
Projekat „Poslovice – vanvremenske mudrosti“ iz godine u godinu utiče na očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta i razvoj proevropskih vrednosti kroz povećanje motivacije i unapređenje kapaciteta mladih, učenika i nastavnika za modernizaciju i osavremenjivanje nastavnog procesa, kao i unapređenje kapaciteta nastavnika za odgovor na potrebe učenika novih generacija. Pored navedenog, projekat pruža svoj doprinos u unapređenju rodne ravnopravnosti kroz rad na izgradnji pozitivnih stavova i vrednosti mladih koji su povezani sa ovom temom, s obzirom na to da je jedna od poslovica o kojima mladi bivaju pozvani da promišljaju bila usmerena ka temi rodne ravnopravnosti.
Svake godine u septembru OPENS raspisuje konkurs namenjen srednjoškolcima sa teritorije Vojvodine, čiji zadatak je da napišu kratke priče na temu neke od narodnih poslovica koje odabiru predstavnici Matice Srpske uključeni u realizaciju projekta. Pobednički radovi se koriste kao scenario kratkih animiranih filmova i bivaju novčano nagrađeni. Za svaki rad biva kreirana posebna muzička tema i produkcija kao i scenario i storibord po kome se izrađuje animirani film. Pored učenika, svake godine budu nagrađeni I profesori – mentori najuspešnijih radova, kao i škole iz kojih pobednički radovi dolaze, ali I škola koja pošalje najviše radova u okviru konkursa.
Projekat podstiče mlade da se aktivno uključe, da izraze sopstvene načine razmišljanja i viđenja sveta koji ih okružuje, a u kontekstu tradicionalnih vrednosti društva u kom živimo. Tokom perioda od četiri godine koliko se projekat realizuje pristiglo nam je preko 3000 učeničkih radova iz preko 50 škola iz cele Vojvodine, što jasno govori o tome da mladi, ali i njihovi nastavnici prepoznaju “Poslovice – vanvremenske mudrosti” kao priliku da se kreativno izraze, promišljaju o vrednostima vremena u kom živimo, ali i nekih prošlih vremena, kao i da se aktivno uključe u zajednicu čiji su članovi.
Mladi ljudi Novog Sada imaju priliku da odlučuju o tome na šta će se trošiti deo javnih sredstava. Kad im je ta prilika pružena, pokazalo se i da oni tačno znaju šta je potrebno njihovoj sredini kako bi napredovala, poseduju konkretne ideje o tome šta bi se moglo poboljšati u njihovim zajednicama i da su spremni da rade na tim idejama ne bi li se sprovele u delo.
Sve su to razlozi zbog kojih OPENS, već petu godinu zaredom, uz podršku Gradske uprave za sport i omladinu Grada Novog Sada, sprovodi Program participativnog budžetiranja – Uključi se, pronađi rešenje! u srednjim školama Novog Sada.
Ovo je program koji pruža mogućnost srednjoškolcima da direktno utiču na promene u svojoj školi kao sredini u kojoj provode veliki deo dana. Program je otvoren za sve državne srednje škole na teritoriji Novog Sada i svi učenici i škole imaju pravo da učestvuju.
Kako izgleda participativno budžetiranje?
Na samom početku programa, učenici formiraju timove. Svaki tim predlaže po jednu ideju koja se odnosi na unapređenje njihove zajednice (u ovom slučaju, škole). Prethodnih godina, ideje su bile usmerene na različite segmente poboljšanja ambijenta u školama: formiranje sekcije o mentalnom zdravlju, uređivanje školskih dvorišta, postavljanje klupica u školskim hodnicima, pokretanje čitalačkih i prirodnjačkih klubova, nabavka materijala (3D štampača, rutera za internet) i tako dalje.
Učenički timovi su u obavezi da kreiraju ideju koja će biti izvodljiva u određenim budžetskim okvirima. Taj budžet iznosi 100.000 dinara. Kroz proces pisanja i budžetiranja ideje učenici prolaze uz pomoć profesora i facilitatora. Facilitatori su ljudi koji su od strane OPENS-a prepoznati kao stručnjaci, budući da već pet godina rade na ovom projektu i najčešće su to profesori škola iz kojih đaci dolaze, ali i drugi saradnici iz civilnog sektora sa iskustvom direktnog rada sa mladima.
Na nivou škole se potom bira najbolja učenička ideja. U procesu glasanja mogu da učestvuju svi đaci, bez obzira na to da li su deo projekta ili ne. Učenički tim čija je ideja prepoznata kao najbolja, dobija na raspolaganje iznos od 100.000 dinara od Gradske uprave za sport i omladinu i konačno kreće u realizaciju svoje ideje.
Kako đaci dolaze do svojih ideja?
U samom radu na učeničkoj ideji, primenjuje se Design Thinking (kreativno razmišljanje), kao metodologija rešavanja problema. Jedan od ključnih elemenata postupka Design Thinkinga jeste više eksperimentisanja – podstiče ljude da kreiraju što više opcija, među njima i one koje do sada nisu razmotrene ili nisu postojale.
Fokus pritom stavljamo na vrednosti i potrebe ljudi – kroz uživljavanje (empatiju) i volju da se iznađeno ugradi u buduća rešenja. Tome doprinosi i metodološki pristup – rad sa ljudima iz različitih profesija, sa različitim iskustvima. Design Thinking stremi ka tome da iznalaženju rešenja pristupimo aktivno, optimistički i radoznalo, uvek misleći na širi kontekst.
Glavni koraci u Design thinkingu su: Ideate (Zamislite) – Prototype (Napravite uzorak) – Test (Testirajte ga).
Zašto participativno budžetiranje?
Programi, poput Participativnog budžetiranja, pored samog direktnog uticaja na trošenje budžetskih sredstava, utiču na srednjoškolce tako što im daju priliku da budu deo procesa donošenja odluka u njihovim školama, povećava se učešće srednjoškolaca u svakodnevnim procesima koji se sprovode u njihovim mikro zajednicama (školama), aktivno se usmeravaju da razmišljaju o potrebama svih đaka u svojim škola, o dobrobiti cele zajednice pre nego isključivo svojoj ličnoj dobiti. Kroz ovakav mehanizam omogućava se realizacija projekata koji direktno odgovaraju na realne potrebe mladih.
Osnovni cilj programa “Pripazi na ton. Pripazi na klik.” je obezbeđenje adekvatnog, etičkog medijskog izveštavanja o mentalnom zdravlju mladih i mladima koji se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja i članovima njihove porodice.
Cilj programa se ostvaruje kroz sledeće aktivnosti:
Glavni prioriteti programa – “Pripazi na ton. Pripazi na klik.” su:
U saradnji sa zainteresovanim članicama Sazvežđa podrške i institucija u Novom Sadu (Institut za javno zdravlje Vojvodine) u okviru programa kreirana je nagrada za etičko izveštavanje u oblasti mentalnog zdravlja mladih u medijima.
Nagrada se dodeljuje u okviru Festivala mentalnog zdravlja (sredina oktobra), a žiri za dodelu nagrade će čine 5 mladih osoba aktivnih u promociji mentalnog zdravlja.
Kampanja “Pripazi na ton. Pripazi na klik” realizuje se kao prateća aktivnost dodele nagrade i njena nadogradnja u potrebi da se javnost i predstavnici/ce medija informišu i edukuju iz oblasti mentalnog zdravlja. U okviru programa pozvani su da učestvuju predstavnici Sazvežđa podrške.
Kroz kampanju se mapiraju osnovni problemi u izveštavanju o problemima mentalnog zdravlja u medijima, kao i poruka u okviru kampanje - Pripazi na ton. Pripazi na klik. Kampanja je prisutna u onlajn okruženju - medijima, društvenim mrežama i javnom prostoru i krovna je tačka za sve dalje aktivnosti koje obuhvata ovaj program.
Ideja saradnje OPENS-a i Srpskog Narodnog Pozorišta pokrenuta je sa idejom osnaživanja mladih, kako mladih umetnika, tako i mladih koji su konzumeti kulturnih sadržaja.
Pozorište je scena za pokretanje velikih pitanja i tema, ali smo svesni da su nam ista ta pozorišta često daleko od nove publike i da su sale često prazne. Od želje da podržimo i motivišemo mlade umetnike na stvaranje i pokretanja Fonda za mlade, do zalaganja za izgradnju nove, mlade publike u pozorištu došli smo do koprodukcije dve predstave koje su pored navedenih cilja imale uz sebe veliki zadatak, da skrenu pažnju javnosti na važna pitanja, poput rodne ravnopravnosti i prava interseks osoba.
“Ko je ubio Dženis Džoplin?” je intrigantna predstava sa obiljem muzičkog repertoara koja nas vodi u 1970. godinu, u sobu 105 holivudskog Lendmark hotela, gde je sa samo 27 godina umrla Dženis Džoplin.
Kroz ovu predstavu postavlja se pitanje – KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN? Da li je to bila njena porodica, prijatelji, propale ljubavi, alkohol, droga ili društvo u kome je živela? I da li to isto društvo ubija žene i danas? Kroz biografsku priču o rok zvezdi 60-tih godina prošlog veka, saznajemo kako su živele generacije tadašnjih bitnika i zašto je bilo teško biti žena koja se ne uklapa u standarde konzervativne sredine koji joj se uporno nameću.
Predstava nas upoznaje sa Dženis Džoplin, pionirkom među ženama u muzici, feministkinjom koja nije svesna da je feministkinja i ženom koja je iza sebe ostavila svojevrstan pravilnik za “divlje žene”.
Predstavu je režirala Sonja Petrović i po originalnom tekstu Tijane Grumić.
U predstavi igraju: Bojana Milanović, Sonja Isailović, Vukašin Ranđelović, Dimitrije Aranđelović, Stefan Vukić, Petar Banjac, Filip Grubač i Igor Sakač.
Scenograf je Željko Piškorić, kostime potpisuje Senka Ranisavljević, dizajn svetla Marko Radanović, a za muzički repertoar zadužen je UV bend u živom izvođenju.
Predstava “Ko je ubio Dženis Džoplin?” i mlada ekipa koja ju je stvorila uspeli su da osvoje posebnu emociju publike i osvoje preko 23 nagrade, od kojih izdvajamo nagrade osvojene na „Danima Zorana Radmilovića“, Festivalu „Teatar na raskršću“, NP Niš, Internacionalnom festivalu Viminacijum fest – „Mitovi stari i novi“, Međunarodnom festival pozorišta Teatar fest „Petar Kočić“ 2021, Banjaluka, Nagrada „Predrag Peđa Tomanović“, Joakimfest 2020, Kragujevac i nagrade osvojene na 65.Sterijinom pozorju.
Društvene okolnosti, politički, etnički, kulturološki obrasci koji su nam rođenjem dati ili nametnuti utiču na formiranje naše ličnosti, a nekada i na naša fizička tela za koja je neko jednom rekao da treba da budu ili muška ili ženska.
U vreme malih pobeda u pogledu davanja glasa „drugačijima“ i sužavanju polja za veću borbu za individualnost i slobonu volju, kada se borbe, stavovi, pobede, ratovi i revolucije prelamaju na tretmanu tela i pola, tema identiteta je izuzetno aktuelna i esencijalno važna u političkom i društvenom domenu.
Predstavu “Midlseks”, po romanu Džefrija Judžinidisa koji je nagrađen Pulicerom, režirala je Jovana Tomić, a dramatizacija i adaptacija uradio je Dimitrije Kokanov.
Glavne uloge tumače Bojana Milanović i Branislav Jerkovića, a u predstavi igraju i: Zoltan Molnar, Draginja Voganjac, Sonja Isailović, Aleksandar Sarapa, Tijana Marković, Aljoša Đidić, Dimitrije Aranđelović, Vukašin Ranđelović i Mia Simonović.
Scenografiju predstave radila je Jasmina Holbus, dok je za kostim bila zadužena Maja Mirković. Za predstavu „Midlseks“ muziku komponuje Luka Mejdžor, dok će za scenski pokret biti zadužen Igor Koruga.
Kroz ovu predstavu otvaramo pitanje šta je danas “normalnost”, zašto čovek ima potrebu da svrstava stvari po određenim normama i nepisanim pravilima.
Predstava “Midlseks” je priča o interseks osobi, koja je odgajana kao devojčica, da bi u tinejdžerskom periodu uočila različitost svog tela u odnosu na vršnjake i nadalje nastavila da živi kao muškarac.
Prema podacima UN najmanje 1,7% populacije je interseks, a tek smo 0,5% dece doktori prepoznaju kao interseks osobe. Da je ovo karakteristika sa kojom se rađamo, poput boje očiju, ne bi bilo toliko važno. Međutim, o granicama interseksualnosti ne odlučuje priroda nego ljudi. O polu deteta u velikom broju ovakvih slučajeva odlučuju roditelji i lekari, naviknuti da razmišnjaju u suprotnostima – muško/žensko, plus/minus i pristupa se „popravljanju“ tela. Ipak, činjenica je da određen broj međupolne dece odbacuju pol koji im je pripisan po rođenju. Odlučivanjem o polu deteta u njegovo ime narušava se njegovo osnovno ljudsko pravo na telesni integritet i često može da dovede i do ozbiljnih psihičkih posledica, pa i onih najfatlnijih, poput samoubistva.
Uz odgovornu, angažovanu umetnost i kapacitete organizacija civilnog društva stvaramo inovativno tlo za upiranje reflektora u neka možda kontraverzna, ali važna društvena pitanja, punimo sale novom publikom i dajemo doprinos borbi za ljudska prava, lični izbor i slobodu.
U želji da dosegnemo što veći broj različitih mladih sa kvalitetnim programima, Omladinski savez udruženja ''OPENS'' je poverio saradnicima iz Novog Sada izvršavanje pojedinih aktivnosti. Upravo ovaj program ima za cilj da osnaži 21 omladinske organizacije i organizacije za mlade kroz mentorstvo, tehničku i finansijsku podršku.
Omogućili smo kontinuirano finansiranje programa udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti koji doprinose razvoju društva i omogućavaju aktivno učešće mladih.
Ideja ovog programa jeste kontinuirani rad sa organizacijama/saradnicima i rad na trajnim mehanizmima omladinske politike, koje kao rezultat dovode do osnaženih omladinskih organizacija i organizacija za mlade. Takođe, veoma je bitno da u ovom procesu bude prepoznat značaj omladinskog rada. Zato ovaj program i jeste osmišljen na način da bude inkluzivan, okrenut jačanju kapaciteta organizacija, kontinuiranom radu sa omladinskim organizacijama, uvođenjem novih standarda rada, povećanjem efikasnosti postojećih sistema i okvira u kom se sprovode projekti.
Ovogodišnji program posebnu pažnju posvećuje i ciljnoj grupi studenata i srednjoškolaca, te jedan od ciljeva jeste razvoj kontinuirane podrške za studentska i učenička tela.
21 udruženje građana sa kojima realizujemo program podeljene su u tri kategorije:
Osnivači Omladinskog saveza udruženja OPENS:
Saradnici iz kategorije mladih:
Studentska tela:
Program jačanja kapaciteta nastaje kao rezultat višegodišnjeg rada u cilju jačanja kapaciteta organizacija civilnog društva, pre svega u oblasti prikupljanja sredstava ali i organizacionog menadžmenta (ljudskih resursa, volonterskog menadžmenta, digitalnih alata, inoviranja rada i sl.) i oblasti marketinga. Od 2022. godine ovaj program doživljava transformaciju spajanjem do tada dva zasebna projekta koja su kroz različite forme težile istom cilju – održivosti organizacija civilnog društva.
Kroz 5 različitih formata – resurs kafei, mentorski program, zatvoreni susreti („Meetup-i“), nacionalni kongres “OPENS FundCon“, baza znanja – program u 2022. godini dotakao je više specifičnih tema unutar tri glavna segmenta:
Kao primarna ciljna grupa programa izdvajaju se organizacije civilnog društva, odnosno njihovi predstavnici (zaposleni / angažovani) čija nadležnost jeste upravljanje organizacijom, ljudstvom i vođenje marketinških aktivnosti. Pojedini delovi / formati programa otvoreni su i za omladinske radnike/ce, mlade profesionalce, predstavnike institucija koje rade sa mladima i zainteresovane mlade.
Novosadski volonterski servis je program servisne podrške volonterskim aktivnostima u Novom Sadu koja je nastala na inicijativu Evropske prestonice mladih i Evropske prestonice kulture. Program je pružio važnu volontersku podršku tokom realizacije aktivnosti obe prestonice ali je prvenstveno usmeren na lokalnu zajednicu, organizacije, institucije i neformalne grupe i na volontersku podršku u sektorima sporta, zdravlja, ekologije, mladih, kulture i u sektoru vanrednih situacija.
Program podjednako radi na osnaživanju organizatora volonterskih aktivnosti i na osnaživanju volontera kroz edukativne aktivnosti radi kvalitetnijeg i lakšeg rada u volonterskom menadžmentu.
NVS radi na polju međunarodne saradnje proširujući tako iskustvo stečeno u intenzivnom radu u Novom Sadu van granica zemlje.
Osnaživanjem pojedinaca kroz volontiranje, NVS posredno osnažuje lokalnu zajednicu a time i celokupno društvo. Ovo nije moguće bez dobre saradnje i sa partnerima i dobre promocije kroz različite kanale komunikacije.
Opšti cilj projekta je rad na sistemskom prepoznavanju volontiranja, promociji volontiranja i izgradnji uslova za kvalitetno i bezbedno volontiranje u Novom Sadu.
