ARTEZ POKLANJA MURAL I SAVETE ZA USPEH

On je Adrej Žikić poznatiji kao Artez i njegovi murali žive u gradovima širom sveta. On je najpopularniji street art-er u Srbiji čiji počeci su izgledali tako što je u ranim godinama crtao grafite po zgradama u kvartu. Danas su dela dečaka iz kvarta pepoznata i tražena u Buenos Airesu, Mumbaju, Delhiju, Madridu, Berlinu Parizu, Helnsikiju, a ove godine je odlučio da svoj trag ostavi i u Omladinskoj prestonici Evrope.

Kako su izgledali tvoji počeci?
– Uključio sam se u uličnu umetnost kroz crtanje grafita. To je nešto što me je ispunjavalo i za čim sam bio strastven. U početku uopšte nisam imao ideju da će to jednog dana da bude moj poziv. Krenuo sam sa crtanjem grafita, uporedo sam studirao arhitekturu, trudio sam se da sve svoje obaveze završim da bih mogao da se bavim uličnom umetnošću. Misim da je važno da mladi nađu ono što ih ispunjava i toga da se drže i ako slede svoje snove i ako su uporni u tome, vredno i mnogo rade, mogu da ih ostvare u nekom trenutku.

Gde si nalazio podršku kad si počinjao?
– Našao sam podršku u samom sebi. Najbitnije je da se fokusiraš na svoj rad, da radiš i da budeš prisutan. Ljudi krenu da te primećuju, da te kontaktiraju i onda vrata sama krenu da se otvaraju. Ljudi kojima se sviđa ispoljavanje umetničkih sposobnosti u javnom prostoru, kojima je to interesantno svakako će naći put da dođu do podrške. Bitno je samo raditi ono što voliš i onda će u jednom trenutku sve krenuti samo da se dešava. Nisam pristalica toga da se treba oslanjati na apliciranje, konkurse, fondove. Sve institucije i klijenti, kojima je ulična umetnost interesantna će prepoznati ono što je kvalitetno i onda će te pozvati. Ako ste stvarno zainteresovani za bavljenje umetnošću, onda se time bavite a ostalo će samo da dođe. Ovde u bloku ima dosta mladih koji svoje slobodno vreme provode u kraju na klupicama i koji su navikli na sive fasade zgrada.

Šta za tebe, kao umetnika znači to što ćeš njima da pokloniš jedno svoje delo?
– Voleo bih da, kad ljudi vide moje delo, pomisle da je to crtao neko ko se nekada bavio crtanjem grafita po ulici…sprej, noć, legalno, ilegalno, kao što to verovatno rade mladi iz kvarta. Uvek volim da mislim da su moji radovi ustvari primer toga da je moguće živeti svoje snove i misim da je to neka osnovna ideja koja mene drži i vodi i zbog koje ne odustajem od crtanja u javnom prostoru. Danas je moj poziv poprimio neke druge razmere. Svedoci smo sve većeg boja grafita koji propagiraju određene političke stavove i simbole navijačkih grupa.

Koliko je tanka granica između vandalizma i street art-a?
– Mislim da huliganstvo i crtanje nemaju veze jedno sa drugim. Huliganstvom se bave uglavom ljudi koji žele da izraze svoje mišljenje ili svoj stav. Oni u većini slučajeva nemaju dovoljno umetničkih crta da naprave da to izgleda lepo, tako da mi te poruke uglavnom doživljavamo kao huliganstvo i vandalizam.

Da li je moguće živeti od umetnosti?
– Jeste. Svedok sam toga. Ljudi su mi govorili kako treba da nađem pravi posao i ja sam im dokazao da umetnost može da bude pravi posao.

Kako mlade uveriti u to da se od umetnosti ipak može živeti? Kako si se ti borio sa tim predrasudama?

– Samo sam crtao i kroz rad sam se borio sa predrasudama.

Kako se osećaš povodom toga što si Omladinskoj prestonici Evrope poklonio jedno svoje delo?
– Sjajno! Uvek je zadovoljstvo crtati u okviru projekata koji imaju pozitivnu poruku i koji ostavljalju nešto za šta se i ja zalažem a to je inspirisanje mladih. Mnogo je lepo znati da će se ovim crtežom možda neko inspirisati. Počeo sam da crtam kao klinac i tada su murali za mene bili samo dečački snovi, ali evo me sad ovde, visim naspram zida u Novom Sadu dok me klinci gledaju sa klupe preko puta.