EMOCIJE NA MIŠIĆE

30 Nov/2021 Objavljeno u Blog

Od 2003. godine, mesec novembar se obeležava kao Movember, posvećen podizanju svesti o raku prostate kod muškaraca. Sa ciljem prevencije i u znak solidarnosti, muškarci širom sveta su ohrabreni da tokom celog meseca ne briju svoju bradu i brkove. Sada, tokom novembra se veliki akcenat stavlja i na mentalno zdravlje muškaraca, koje sa svim promenama u savremenom društvu postaje sve prisutniji problem. 

Naši identiteti počinju da se kreiraju čak i pre samog rođenja; u cilju ugodnog dolaska na svet i pravljenja prvog koraka ka socijalizaciji, roditelji pripremaju detetovo okruženje u odnosu na sam pol. Najčešće su to predmeti i prostorije određenih boja – plava za dečake, roze za devojčice, pa čak i vrste igračaka sa kojima će se dete igrati – lutke i plastična bela tehnika za seke, a autići i pištolji za bate. Na ovaj način, ponekad nesvesno, ali na dubljem nivou duboko urezano kroz društvene šablone, roditelji nameću rodne uloge svojoj deci od samog rođenja.   

 

Platon je u svojoj Gozbi pisao kako su u početku svi ljudi rađani sa dve polovine, muškom i ženskom, a da su ih potom bogovi razdvojili. Dva milenijuma kasnije, društvo je preuzelo ulogu bogova i započelo još veću, stereotipima zasnovanu podelu između polova. 

Rečenica sa kojom se skoro svaki dečak susreo barem jednom u životu jeste „budi muško“. U najplastičnijem okviru, to znači biti neustrašiv, hladnokrvan, bez iskreno izraženih emocija čak, a pritom nipošto zaplakati jer „dečaci ne plaču“. Ovaj oblik standardizacije skrivanja emocija i stvaranja čvrstog, „muškog karaktera“ je prisutan u svim aspektima života. Čak i u konzumerskom kontekstu, proizvodi za muškarce se uvek naznačavaju kao muški (kozmetika, preparati za higijenu i sl), jer se od „pravog“ muškarca ne očekuje da vodi previše računa o svom fizičkom izgledu. 

Slična separacija se pravi i upotrebom termina jači (muški) i lepši (ženski) pol, što automatski daje preduslov za kreiranje rodno zasnovanih aktivnosti, profesija i interesovanja koji, ukoliko se ne poštuju, predstavljaju razlog za nipodaštavanje i kritiku. 

 

Zbog ustaljenih šablona ponašanja koji u patrijarhalno naklonjenom društvu čine normu koju je neophodno poštovati radi dobrog statusa, danas želimo da ohrabrimo sve dečake, momke i muškarce da na život počnu gledati van granica koje im društvo postavlja. 

Od izuzetne je važnosti obratiti pažnju na unutrašnja osećanja i misli koje nam se čine ugrožavajućim. Iako često težak proces, prihvatanje postojanja problema predstavlja prvi korak ka unutrašnjem miru, a kasnije ka zdravim međuljudskim odnosima i kreiranju bolje zajednice koja razume i prihvata različitosti. 

Ono što društvo očekuje od tebe nije uvek najbolji put ka zdravom razvoju. Ako si odrastao u okruženju gde je nasilje odgovor na problem, zapitaj se kako bi se sam osećao u poziciji žrtve istog. Ukoliko si odrastao u porodici gde su ti govorili da i pre tridesete moraš da postaneš glava porodice, zarađuješ za sve i „udariš šakom o sto“ kad je potrebno – zaustavi se, oslušni svoje srce i dozvoli sebi drugačiji ritam. 

Muške suze danas viđamo skoro isključivo na sportskim terenima, ali njima je mesto i u kući, na ulici, među prijateljima, porodicom, strancima… Na kraju dana, one su samo prirodna, zdrava reakcija na buru osećanja koju, iako se često međusobno lažemo, baš svi osećamo skoro svakodnevno. 

I ne zaboravi, nije sramota tražiti pomoć. Upravo zbog društvenih blokada sa kojima se muškarci susreću, pojava samoubistva kod njih je za 3 odsto veća no kod žena. U životu, postoji mali broj nerešivih problema, ali zato se javlja čitav sistem mehanizama odbrane i negacije koji se manifestuju kroz nasilje, alkoholizam, zloupotrebu supstanci i druge oblike štetnog ponašanja. Često su problemi sa kojima se susrećeš tebi samom nedokučivi i upravo zato je kroz komunikaciju važno doći do srži istih i samim tim pronaći rešenje.   

Ukoliko se i dalje osećaš nesigurno oko traženja profesionalne pomoći, važno je da znaš da istu možeš tražiti i anonimno kroz različite kanale, poput Centra za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevencija suicida “Srce”, koje možeš kontaktirati putem mejla na adresu ili pozivom na broj 0800-300-303 svakog dana u periodu od 14h do 23h. 

 

U čast pokretu Movember, ne brini se ukoliko nemaš bradu i brkove koje nećeš obrijati tokom meseca novembra. Ono što možeš uraditi je da budeš pravi čovek – razgovaraj sa svojim drugovima, bratom, ocem ili bilo kojom muškom figurom koja ti je važna u životu i od koje možeš očekivati razumevanje i savet. Budi pokretač razgovora i ne dozvoli da društvene norme koje pokušavaju da te stave u kalup iz kog je zaista teško izaći. Suprotstavi se kalupu, slomi ga i napravi mesta za svoju saosećajniju, nežnu stranu ličnosti.

I kada ti je najteže, upamti da nije važno „umreti muški“, već čovečno živeti.   

Tagovi: mentalno zdravlje