Fotograf koji je čekao da se završi mural

Ovo nije priča o muralu, iako jeste i to. Ovo je priča o jednom fotografu, koji je još jednom sa nama krenuo na put, uprkos dogovorenim snimanjima. Ovo je priča o jednom fotografu koji je odlučio da u Banjaluci ostane dan duže i dočeka mural. Ovo je priča o Vladi. Vladi koji nam je doneo sledeću puzlu. Ukoliko ga ne znate, ili ga do sada niste videli, reč je o momku koji stoji iza svake naše fotografije. S jedne strane Vlada će se staviti u nemoguće situacije za dobar kadar, s druge… pa dosta toga mu je teško. Tako i kreće priča o narednoj stanici turneje – OPENS na putu: murali.

„Bilo je teško. Bilo je jako sunce, mi smo bili tamo po 12 sati svaki dan, a poslednji dan 16 sati. Izgoreli smo, iako smo bili u hladu. Ali uprkos svemu tome, bilo je interesantno,“ kreće Vlada.

Do sada smo već nekoliko puta prošli istu proceduru – spakujemo boje, simbole, šarenilo, volontere, umetnike, muziku i dobru mapu i krenemo na put. Zagreb, Sarajevo, Bol…. i dalje imaju otisak Novog Sada na nekom od zidova, a ono što je uvek neprocenjivo zajedničko u svakom sledećem gradu jeste reakcija prolaznika i komšija.

„Bile su mi veoma interesantne reakcije prolaznika koji su gledali šta se dešava, pogotovo starijeg stanovništva kojem verujem i dalje nije jasno šta se tu radi, pa mi je to bilo krajnje simpatično. Bilo je dosta stanara zgrade na kojoj se crtao mural koji su imali više nego pozitivne rekacije, što me je priznajem, malo i iznenadi svaki put. Mnogo ljudi je prišlo i reklo, bravo, imate podršku od nas za sve što mladi pokrenu“, dodaje naš fotograf.

Druga konstanta svakog grada jeste umetnik koji skuplja puzle – Petar Petrović Piros. Reč je o mladom umetniku koji je lako pronašao svoj put u OPENSovom šarenilu.

„Nas dvojica smo se odmah skapirali. Meni se sviđa njegov rad i estetika, njemu moja i zato je sve i toliko zanimljivo. Kao i uvek na putu sa OPENSom, baš i jesmo bili, kako je to Piros rekao – ekskurzija. Sviđa mi se koncept celog projekta i posebno činjenica da na kraju nešto ipak ostaje. Zabeleženo. I to nakon godine prestonice“, zaključuje Vlada.

Vlada i umetnički deo ekipe u Banjaluci se zadržao dan duže. Dovoljno da se mural završi za neke naredne generacije i dovoljno dugo da Vladin objektiv bude definitivan kanal kojim pričamo ovu priču. Priču, koja je i ovoga puta bez tačke jer se put nastavlja. Sledeća stanica je Maribor.