JUN MESEC LGBT PRAVA – SVAKI DAN JE DAN DA BUDETE PONOSNI NA SEBE

Mesec jun je od velike važnosti i značaja. To nije samo zbog toga što nam konačno počinje leto, već najviše zbog toga što je to mesec ponosa LGBT. Termin “Gej ponos” je utemeljio Tom Higins, aktivista za gej prava u Minesoti (1969. godine), dok je Brenda Hauard, biseksualna aktivistkinja, poznata kao “Majka Ponosa” za svoj rad na koordinaciji prve Prajd šetnje u Njujorku, a takođe je pokrenula ideju za jednonedeljni niz događaja oko Dana ponosa koji su postali temelj za godišnje proslave LGBT ponosa koje se događaju širom sveta svake godine u junu. LGBT pride je promocija samopotvrđivanja, dostojanstva, jednakosti i povećane vidljivosti lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba kao društvene grupe. Ponos, za razliku od srama i društvene stigme, prevladava pogled koji učvršćuje većinu pogleda LGBT prava. Na pitanje zašto LGBT Prajd povorke postoje ili zašto je baš jun Mesec Ponosa, biseksualni aktivista Tom Limonćeli savetovao je da odgovorimo: “Biseksualna žena koja se zove Brenda Hauard je smatrala da tako treba da bude.”

Prva povorka ponosa u Srbiji organizovana je 2001. godine, ali je završena prebijanjem učesnica i učesnika od strane navijača i desničarskih grupa. Tek 9 godina kasnije, prvi put je uspešno održana parada ponosa, 4 godine kasnije, 2014. godine, sve je prošlo bez incidenata, a Beogradom je prošetalo oko 1500 ljudi. 2015. godine četvrta parada ponosa je prošla još bolje u odnosu na prethodnu godinu, a iste godine održana je i prva trans parada, nakon koje je Beograd dobio drugi prajd događaj pod nazivom “Ponos Srbije” koji se od 2016. godine tradicionalno održava u junu, u znaku obeležavanja Stounvolske pobune. U Srbiji je homoseksualnost bila legalizovana od 1858. kada je dekriminalizovana od strane Osmanskog carstva, a trajala je do proklamacije Kaznitelnog zakona Srbije 1860. godine. Ponovo je, potom, legalizovana od 1994. godine. Međutim, domaćinstva istopolnih parova nemaju pravo na istu pravnu zaštitu u odnosu na parove različitog pola.

Od 2007. godine zakonski je u Srbiji dozvoljena i promena pola, a Zakon o zabrani diskriminacije usvojen je 2009. godine, koji je ove godine znatno unapređen time što je prepoznata kategorija roda. Zabranjeno je uskraćivanje određenih prava u odnosu na prilagođavanje pola rodnom identitetu, što je veoma važno za trans zajednicu u Srbiji. Uvodi se obaveza poslodavcima i organima javne vlasti da preduzimaju posebne mere u cilju otklanjanja postojećih nejednakosti među pripadnicima grupa koje su u nejednakom položaju u odnosu na ostale građana, a seksualno, kao i polno i rodno uznemiravanje, takođe se po prvi put prepoznaju kao oblik diskriminacije. Trenutno LGBT zajednica u Srbiji čeka odgovor na predlog Zakona o istopolnom partnerstvu, koji je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić najavila novembra 2020. godine za proleće 2021. godine. U međuvremenu, Zakon o istopolnom partnerstvu usvojen je u Crnoj Gori, a u Hrvatskoj, u kojoj su istopolni brakovi dozvoljeni od 2014. godine, od maja ove godine je istopolnim parovima dozvoljeno da usvajaju decu.

Postavlja se glavno pitanje, a to je – zašto je, pored svih ovih promena i velikog napretka, Srbija i dalje negostoljubiva prema pripadnicima LGBT populacije?

Nažalost, odgovor na ovo pitanje jeste mentalitet koji preovladava u narodu naše države, koji se striktno drži stava da porodične vrednosti predstavlja raspored uloga u porodici i kako porodica izgleda spolja, a ne ono što porodica treba da pruži i predstavlja iznutra. Tradicionalne i patriotske vrednosti vezuju se samo za odbranu zemlje, a ne i za toleranciju i ljubav, dok se smatra da je vera faktički zabranjena ljudima koji su pripadnici LGBT populacije, zato što se sve što nije heteroseksualnost smatra “antihrišćanski”.

Dok se govori o tome da je takozvana “pomama homoseksualizma” došla kao popularizacija sa zapada, zaboravlja se da homoseksualnost datira još iz antičkih vremena, ali isto tako, da je uočena i kod životinja. Razlog zašto odjednom pričamo o LGBT glasno i na sve strane jeste razlog zašto smo počeli da pričamo o destigmatizaciji svih, do sada, tabu tema, kao što su mentalno zdravlje, zlostavljanje i nasilje u svim formama, pa isto tako, važna je i vidljivost LGBT populacije i rad na toleranciji i shvatanju da seksualno opredeljenje ili rodna identifikacija nije nešto što biraš kako ti se ćefne, već nešto što postoji u tebi od momenta kada se rodiš. Retki su slučajevi da tu spoznaju o sebi ljudi imaju u ranim godinama života, zbog toga što u većini slučajeva svi smo odrasli u patrijarhalnom okruženju koje sa sobom povlači mnoga problematična uverenja kojima se deca uče, kao što je internalizovana mizoginija, pa samim tim i averzija prema istopolnim vezama, zbog čega često kada pojedina deca odrastu i shvate da su drugačiji od onoga što se od njih očekivalo, postaju depresivni i agresivni, a veoma često i suicidalni.

Bezuslovna ljubav prema deci jeste stub porodičnih vrednosti, a bezuslovna ljubav prema svom narodu je stup patriotskih vrednosti. Imajte u vidu da su mnogi pripadnici LGBT populacije, isto kao i vi, vernici, radnici koji plaćaju porez, ljudi koji žele da se ostvare kao roditelji i da pruže ljubav i topli dom deci. LGBT ljudi žele sve isto kao što i strejt ljudi žele u životu, dok je jedina razlika u tome koga vole na romantični način. Kada god vam je nejasno zašto postoji Prajd i koja je svrha Prajda, setite se samo kako bi vama bilo da svaki put kada izađete napolje, strahujete da će vas neko napasti zbog toga što držite svog partnera za ruku u javnosti, ili se setite kako bi bilo da ne možete da posetite svog partnera ako je u bolnici ili da imate zajedničku pravnu zaštitu.

Bilo čija ljubav je validna ljubav, a ljubav je zakon!

Svim LGBT ljudima od srca želim srećan Prajd mesec, iako je svaki dan ustvari dan kada vaš ponos treba da nadjača sramotu i stigma!

Autor: Jovana Filipović