MESEC MENTALNOG ZDRAVLJA

Oktobar je mesec podizanja svesti o mentalnom zdravlju, a od 1992. godine, svakog 10. oktobra obeležava se Svetski dan mentalnog zdravlja.

ŠTA JE MENTALNO ZDRAVLJE?

Mentalno zdravlje odnosi se na ukupnu emocionalnu, psihološku i društvenu dobrobit osobe. Ono utiče na to kako ljudi misle, kako se osećaju i kako deluju. Mentalno zdravlje je definisano kao stanje blagostanja u kome osoba ostvaruje svoje potencijale i koristi svoje sposobnosti, u kome može da donosi zdrave izbore, razvija zdrave odnose, da se nosi sa stresom, radi produktivno i ostvaruje doprinos društvu.

ZAŠTO JE MENTALNO ZDRAVLJE (I DALJE) STIGMATIZOVANO?

Čini se da je većinom u našem narodu, kao što je i slučaj za još mnoge druge stvari, pojam mentalnog zdravlja i dalje špansko selo. Nekoliko godina ranije, ako bi se saznalo da neko ide kod psihologa, odmah bi krenule da kruže glasine o toj osobi da “nije sva svoja”, propraćene raznim epitetima sa kojima su se osobe koje su išle kod psihologa često susretale. Prva pomisao odmah bi bila da ta osoba ima neki mentalni poremećaj. Čak i dan danas, bez obzira na dostupnost informacija na internetu, mnogi se ne odlučuju da preispitaju sebe, a onda kada to urade, ni slučajno ne razmatraju u obzir konsultacije sa stručnim licem. Najveći razlog tome bude nešto nalik na: “Ma nije mi još toliko loše” ili “Ma ima i onih kojima je gore”.

Starije generacije, nažalost, nisu bile u prilici da žive u doba informacija kao i mi trenutno sada. Generacijski po kolenima su naučeni da “može i gore” i da je najbolje da “ćute i trpe” – osmeh na lice, glava gore i svi problemi nestaju. Sada kako su informacije dostupne, biraju da se ipak drže njihovih uverenja i da ista prenose na svoje potomke, iz prostog razloga jer su tako navikli. Veoma važna stvar koju je potrebno da baš svako zapamti jeste da dobro mentalno zdravlje nije samo odsustvo poremećaja, međutim, isto tako, loše mentalno zdravlje nije isto što i duševna bolest. 

Osoba može imati loše mentalno zdravlje, a da nema dijagnozu mentalne bolesti. Sa druge strane, kao onda kada se na zubu pojavi karijes koji, ukoliko se ne leči na vreme, može izazvati takvu štetu na zubu do te mere da taj isti mora i da se operiše ili odstrani, isto tako je loše mentalno zdravlje, koje se zapostavlja i ignoriše, uzročnik mentalnih poremećaja.

MENTALNO ZDRAVLJE NIJE SAMO ŽENSKA STVAR

Koliko god bile oslovljavane isključivo nežnijim polom, koliko god stereotipizovane kao preosećajne, dramatične, iracionalne, mentalno zdravlje se ne odnosi samo na jedan pol. 

Znate li da je duplo veća procentaža muškaraca koji počine samoubistvo?

Razlozi zbog kojih većina muškaraca u potpunosti izbegava da se susretne sa pojmom mentalnog zdravlja jeste zbog same težine društvenih normi, koje nalažu da muškarci moraju biti stub, da moraju biti jaki jer je pokazivanje osećanja posmatrano kao slabost, zato što su ismevani kada plaču i ignorisani kada pričaju o sopstvenim problemima i stresnim situacijama. Muškarci su naučeni da oni ne smeju da budu ti koji su povređeni, tužni i istraumirani. “Gutaj i teraj dalje, budi muško.” Neophodno je istaći činjenicu da je mentalno zdravlje stvar svih nas, bez obzira na pol, rod ili bilo koju drugu demografsku različitost.

KADA SMO POČELI DA DIŽEMO SVEST O MENTALNOM ZDRAVLJU?

Iako je ovo bilo potrebno da se desi mnogo ranije nego što jeste, pandemija je bila krajnje upozorenje kako bismo konačno počeli da pokrećemo ovu važnu temu što je više moguće. Pandemija, kao kolektivna trauma, prouzrokovala je osećanja kao što su strah, panika, neizvesnost i usamljenost. To je dovelo do toga da je veliki broj ljudi osetilo veliki pad u njihovom raspoloženju, kao i promene u njihovom ponašanju, što predstavlja odlike lošeg mentalnog zdravlja. Sve što nas je zadesilo u proteklih godinu i po dana na globalnom nivou nas je isto tako podstaklo da se zapitamo – šta i na koji način možemo uraditi nešto povodom toga da što bistrije prođemo kroz sve ovo što su nam okolnosti navele. Tako smo, u karantinu ali i nakon istog, imali dovoljno vremena da dopremo jedni do drugih i pozovemo se na saosećajnost, solidarnost i razumevanje. Dopreli smo jedni do drugih kako bismo se ohrabrili i kako bismo znali da nismo sami, bez obzira na to kakav splet osećanja nam se vrti po glavi. 

UZROCI LOŠEG MENTALNOG ZDRAVLJA I KAKO PRIMETITI SIMPTOME

Glavni uzročnici lošeg mentalnog zdravlja su:
– veće životne promene, uključujući smrt voljene osobe ili gubitak posla;
– negativna životna iskustva, zlostavljanje, trauma;
– biološki faktori koji utiču na gene ili hemiju mozga;
– porodična istorija problema mentalnog zdravlja.

Simptomi koje možete primetiti kod sebe ili kod drugih su sledeći:
– gubitak interesa za aktivnosti koje su uobičajene;
– doživljavanje uporne tuge ili osećanja praznine;
– osećaj teskobe i stresa;
– samoubilačke misli.

ŠTA MOŽEMO DA URADIMO DA BUDEMO TU ZA NEKOGA?

Prva i najvažnija stvar jeste da im damo do znanja da se saosećamo, da nam je stalo i da ih ohrabrimo. Ne treba umanjivati njihove probleme, niti se takmičiti sa njima čiji problem je veći i gori. Osećaj krivice i sumnje samog u sebe može izazvati još veću krizu. Ne forsirajte osobu da vam ispriča šta joj se dešava po svaku cenu. Kada bude bila spremna da vam kaže o čemu je reč, pažljivo je slušajte. Proverite koliko god možete kako se osoba oseća. Možete to uraditi samo jednom porukom. Na taj način dajete to znanja osobi da nije sama.

POMOĆ

Nemojte se plašiti da potražite stručnu pomoć i konsultacije. Kao i kod redovne posete lekaru zbog fizičkog zdravlja, na istom nivou treba da vam bude podsetnik i za mentalno zdravlje. Nijedan problem nije previše mali, ukoliko vas muči i ukoliko vas sprečava da radite svakodnevne stvari i osećate se čudnije nego inače. Ukoliko se osećate loše, kontaktirajte psihologa i započnite sa terapijama. Pored toga, postoje i besplatne telefonske linije koje možete kontaktirati onda kada se ne osećate najgore – kao što je Centar Srce iz našeg sazvežđa podrške. Za kraj, onako kako je to Svetska zdravstvena organizacija definisala – zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti. Znajte da niste sami, kroz bilo šta da trenutno prolazite. Neka svaki dan bude dan mentalnog zdravlja, kada ćete na isto paziti onoliko koliko i na fizičko zdravlje.

Autorka teksta: Jovana Filipović

Povezani članci:

GRUPE PODRŠKE ZA RODITELJE

Roditeljstvo, iako divan proces, nosi sa sobom veliku odgovornost, mnogo nedoumica i često ume da bude veoma izazovno. Naročito kada postajete roditelji prvi put, vaš svet se potpuno menja, menjaju

Opširnije »