SLAVIMO PRAZNIK RADA UZ VISOKU STOPU NEZAPOSLENIH MLADIH

Svake godine tradicionalno se obeležava praznik rada, negde kroz sećanje znamo da se tamo negde neko izborio za neka prava, te da početak meseca maja spojimo sa vikendom i iskoristimo vreme da otputujemo, provedemo vreme u prirodi i organizujemo zajednički ručak sa porodicom i drugarima. Da li je praznik rada zaista vreme koje smo počeli da koristimo isključivo za neizlazak iz sopstvene zone komfora ili je podsetnik da nam bitne činjenice promiču pred očima?

MLADI I MOGUĆNOST (NE)ZAPOSLENJA

Iako godinama unazad nezaposlenost mladih opada i dalje je veliki broj mladih koji nisu zaposleni. Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje,  a izvoru KOMS-a, broj mladih koji su nezaposleni u maju 2020. godine iznosi 104 702 osobe. Praktično, jednu petinu ukupno nezaposlenih u Republici Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina. Podaci pokazuju i da veliki broj mladih nije zaposlen, ali nije ni evidentiran u registru Nacionalne službe za zapošljavanje čime se ne nalaze u evidenciji nezaposlenih. Mladima navode da im je kod zaposlenja najvažnija zarada, a zatim mogućnost za napredovanje. Najveći broj mladih smatra da je plata u iznosu od 65 000 – 80 000 dinara dovoljna za pristojan život. Zabrinjava ih činjenica da su dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti u odnosu na formalno i neformalno obrazovanje.  Dodatno ih muči i opterećuje činjenica da i nakon završenih fakulteta, mnogih kurseva i obuka i dalje ostaju bez mogućnosti pronalska posla  i ostvarivanja stalnog radnog odnosa. Do nedavno skoro da svaki otvoreni konkurs i poziv za posao ima neretko natuknicu „Potrebno najmanje godinu dana iskustva na navedenoj  ili sličnoj poziciji“. Određene kompanije su u poslednje vreme prestale da gledaju prethodno iskustvo kao najvažniji faktor prilikom zaposlenja, gde su HR sektori doživeli poseban procvat. Svaka zemlja, pa tako i Srbija ulaže velike napore i kapacitete kako bi  unapredila položaj mladih u društvu, ono što bi dodatno doprinelo jeste i „osveženje“ obrazovnog sistema, kao i fakultetskih akreditacije koje bi bile potpuno u korak sa vremenom, da ne kažemo – potrebama tržišta rada. Prema istraživanju gotovo da svaka mlada osoba očekuje različite benefite nakon završenih srednjih i fakultetskih diploma, pitanje je kome se onda obratiti? Koji je put ka stvaranju iskustva i osamostaljenju mladih?

MLADI DA BUDU PITANI I NE BUDU NA MARGINAMA

Kako bi mladi pronašli „prostor kojem pripadaju“, zahvaljući zajedničkom radu omladinskog civilnog sektora sa donosiocima odluka, položaj mladih dobija sve veći značaj. Taj prostor podrazumeva omladinske i organizacije za mlade, đačke i studentske parlamente, lokalne kancelarije za mlade, lokalne i republičke akcione planove, međunarodne razmene studenata, Ministarstvo omladine i sporta, razne mehanizme ministarstava i lokalnih uprava. OPENS doprinosi Novom Sadu podsticanjem aktivnog učešće mladih u društvu.  Umrežavanjem, saradnjom i uloženim resursima osnažuje mlade različitim mehanizmima i programima. Novosadski omladinski forum, Omladinski centri i klubovi, KOMS i mnogi drugi takođe doprinose da mladi aktivno učestvuju u oblikovanju života zajednice, kreirajući sadržaje koji ih interesuju. Da budu pitani i ne budu na marginama. Svaki akter gore navedenih doprinese zajedničkom cilju – održivom i odgovornom sistemu zaštite i razvoja mladih Srbije. Kako bismo bili u koraku sa mladima, potrebno je redovno istraživati potrebe mladih kako u Novom Sadu, tako i u ostatku zemlje, kao i uraditi evaluaciju prošlih aktivnosti i postojećih dokumenata koji su značajni za mlade.