SLOBODA OSTAJE ENIGMA ONIMA KOJI ŽELE DA BUDU SLOBODNI

Da je sloboda virus, da li bismo se i od nje izolovali? Da li nam je pandemija služila tome da zaista počnemo da cenimo slobodu, ne samo kretanja nego i življenja?

Posmatrajmo slobodu kao obruč iza čijih elastičnih oboda stoji naoružana vojska. U njemu su obični ljude koje viđamo po ulicama, ali u njemu su i borci za “slobodu” koji su ostali zabeleženi u istoriji. Naizgled, svi oni su na istom mestu i počinju iz iste pozicije, osim toga što su neki odlučili da probiju obode elastičnog obruča. Ukoliko ih probiju nailaze na naoružanu vojsku, ukoliko ih ne probiju-odbjaju se o gumu i vraćaju tamo gde su bili. Ovako bi najslikovitije trebalo da izgleda borba za slobodu. Ima li smisla?

Recimo da su mladi oni kojima je zabrana kretanja najteže “pala” za vreme vanrednog stanja, nekoliko mladih pričaju o tome kako su restrikcije uticale na njih i kako izgleda život nakon njih.

“Koliko mi je bilo teško da se naviknem na karantin, toliko mi je sada teško da se vratim u tok normalnog života. Sačekale su me obaveze na fakultetu, jer se negde podrazumeva da sam za ovo vreme spremao ispite i posvetio se poslu. Ipak, to nije slučaj. Mogu da kažem da sam imao problema da se osamim na početku, ali mislim da su se ljudi nakon ove situacije malo osvestili i da će početi malo više da cene slobodu, ali i prirodu.” Bojan, 21

Sloboda nije stvar pojedinca, ona čini samo jedan deo njegove pažnje. Ona je nešto što živimo po striktnim i određenim pravilima. Takoreći, sloboda ne postoji, a možda je najbolja potvrda za to bio karantin.

“Prvi karantin je nastao još u 14. veku i to u Dubrovniku i od tada ne postoji efikasnija borba protiv novog virusa. Mislim da su ove metode zastarele kada uporedmo svetski tok u napredovanju tehnologije. Neverovatno mi je kako još uvek nije osmišljeno nešto inovativnije od zatvaranja ljudi u kuću. Nadam se da ćemo, kao društvo pametnije postupiti ubuduće i da ćemo imati bolja rešenja za ovakve situacije.” Andrej, 20

Iako je fizička sloboda direktno uticala na zdravlje nekog drugog i time govorila da je uvek naša sloboda zavisna od tuđe. Ona, dakle, nije privatna već kolektivna stvar.