SVETSKI DAN BORBE PROTIV DIJABETESA

Šta je ustvari dijabetes? Kako se on leči? Iz kog razloga obeležavamo njegov dan? Zašto spada u najmasovnije oboljenje 21. veka? Kako možemo preventivno uticati na dijabetes?  Pitanja je mnogo na ovu temu, a neki odgovori, na žalost, još uvek nisu poznati. Iskreno verujem da kroz podizanje svesti u društvu i edukaciju, a posebno kod mladih, doći ćemo i do zajedničkih odgovora i rešenja.

Naše telo procesuira hranu koju unosimo kako bi omogućilo svim svojim ćelijama dovoljno energije. Hrana koja sadrži ugljene hidrate (krompir, pirinač, voće, hleb, čokolada, sokovi…) se razlaže u našem stomaku, a ugljeni hidrati se razlažu do glukoze (šećera), koji dospeva u krv, i predstavlja glavni izvor energije. Da bi glukoza dospela u krv, potreban joj je hormon pankreasa insulin.

Slikovito objašnjeno, insulin predstavlja ključ koji otvara vrata na ćeliji. Ukoliko se taj ključ pokvari, odnosno sistem unutar organizma prestane da funcioniše, dolazi do oboljenja koje se zove Dijabetes. Postoji nekoliko tipova (oblika) dijabetesa, ali najčešće govorimo o tipu 1 i tipu 2.

Dijabetes (šećerna bolest) je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa insulin. Zanimljivo je da su kanadski naučnici Fredrik Banting i Čarls Best još 1921/22. godine izolovali insulin, a kasnije se on kroz razvoj nauke dodatno usavršavao i dostigao nivo bezazlene primene u lečenju dijabetesa. Ali družimo se teme…

Svetski dan borbe protiv Dijabetesa obeležava se 14. novembra. Ovaj dan je izabran u čast rođenja Fredrika Bantinga, a na inicijativu Međunarodne dijabetološke federacije i Svetske zdravstvene organizacije 1991. godine. na Generalnoj škupštini Ujedinjenih nacija održanoj 2006. godine, usvojena je rezolucija o dijabetesu i Svetski dan borbe protiv Dijabetesa je uvršten u njihov zvanični kalendar. Plava boja i plavi krug su izabrani za simbol dijabetesa.

Danas u svetu ima preko 415 miliona obolelih od dijabetesa, a kod nas je ta brojka preko 800000 obolelih. Veliki broj njih čine osobe sa dijabetesom tip 2 (90%), koji dolazi uglavnom kao posledica fizičke NEaktivnosti, nedovoljno dobrim životnim navikama u mladosti, i stresom. Ostali broj (10%) čine osobe sa dijabetesom tip 1 koji se dobija do 30 godine života i nije uslovljen lošim životnim navikama i genetikom.

Najbolji lek u borbi protiv šećerne bolesti su UMERENOST, DISCIPLINA i ISTRAJNOST, sve ostalo je manji problem. Dok smo kao mladi fizički aktivni, možemo sebi da dozvolimo opuštanje sa hranom i pićem. Onog trenutka kada se, tokom života,  fizička aktivnost smanji, a navike ostanu – tu nastaje problem!

Pobedimo dijabetes zajedno!

Autor teksta za OPENS rubriku blog: Dušan Knežević