N=N; SVETSKI DAN BORBE PROTIV HIV/AIDS-A

Još od 1988. godine, prvi decembar je dan posvećen globanom podizanju svesti o prevenciji HIV-a i AIDS-a, podršci zaraženima, ali i sećanju na one koji su preminuli od ove bolesti.

KRATKA ISTORIJA HIV-A I AIDS-A

Veruje se da je HIV nastao 1920tih u Kinšasi, Demokratskoj republici Kongo, kada se preneo sa šimpanze na čoveka. Nije poznato koliko ljudi je zaraženo HIV-om sve do 1980tih. Ovaj virus je bio u potpunosti nepoznat, a zaraženi nisu osećali nikakve simptome. Epidemija je započela kasnih 1970tih, a oko 1980tih HIV se uveliko proširio na pet kontinenata. U tom periodu, procenjuje se da je bilo zaraženo između 100.000 i 300.000 osoba. U Srbiji zvanični podaci o epidemiji datiraju iz 1984. godine, iako postoje podaci i o ranijim slučajevima.

KAKO SE PRENOSI HIV 

Tri najčešća načina na koje se zaraza prenosi:

• nezaštićen seksualni odnos;
• upotreba zaražene igle pri intravenoznoj konzumaciji droga;
• sa majke na dete prilikom trudnoće, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere i dojenjem.

HIV se NE PRENOSI na sledeće načine:

• zagrljajem, rukovanjem i ljubljenjem;
• pljuvačkom, znojem i suzama;
• deljenjem toaleta i sudova;
• preko insekata;
• putem vazduha.

KAKVO JE STANJE DANAS

Statistika pokazuje da je u 2020. godini između 30 i 45 miliona ljudi živelo sa HIV-om, a da je 680.000 preminulo od AIDS-a. Međutim, po statistici od 30. juna 2021. godine, oko 28 miliona ljudi ima pristup antiretroviralnoj terapiji. Cilj ove terapije jeste da svede nivo zaraženosti na nivo na kome se ne može detektovati i preneti na osobe koje nisu zaražene (N=N; nemerljiv=neprenosiv)

HIV U SRBIJI

Krajem 2020. godine zabeleženo je da 2.843 osobe živi sa infekcijom HIV-a, a da je poznato. Najviše zaraženih ovim virusom imaju između 15 i 49 godina. Problem u celom svetu, ali pogotovo u Srbiji, predstavlja stigmatizacija zaraženih i obolelih osoba, pogotovo ukoliko su pripadnici LGBTQ+ populacije.

Najčešće su osobe zaražene HIV-om i AIDS-om etiketirane promiskuitetnima i smatane da su se zarazile zahvaljujući svojim izborima. Pored toga, zbog neinformisanosti i manjka edukacije, mnogi smatraju da se mogu zaraziti HIV-om samo ukoliko dele prostoriju sa zaraženom osobom, zbog čega ih izbegavaju i odbacuju od društva. Zaražene osobe se svakodnevno susreću sa provokacijama, uvredama, pretnjama, pa čak i fizičkim nasiljem. Najteža stvar je što ovakve stvari često dolaze od njihove porodice i najbližih koji, umesto da im pruže podršku, odbacuju ih.

Nedostatak edukacije i informisanosti jeste glavni razlog za netoleranciju i stigmatizaciju, zbog čega je jedna od važnih zadataka i podizanje svesti o postojanju prevencije. Razvitak mRNA vakcine protiv COVID-19 doprinela je i početku razvitka vakcine protiv HIV virusa. Još uvek nam nije poznato dovoljno informacija o delovanju, ali je ovo sjajna vest koja može doprineti značajnoj prevenciji ovog virusa.

TASK FORCE HIV I PrEP

Student Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, Tomislav Vlaški, u maju ove godine je okupio grupu studenata “Task force HIV i PrEP”, sa ciljem držanja edukacije i tribina o prevenciji HIV-a i upotrebi PrEP-a. Prošli su obuku na temu HIV infekcije i preekspozicione profilakse, koju su održale prof. dr Daniela Marić i prof. dr Snežana Brkić, dve doktorke specijaliste infektologije sa Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, odeljenja za HIV i AIDS. Obzirom da nisu imali sredstva da registruju udruženje, vode se kao radna grupa IFMSA Novi Sad (International Federation of Medical Students Association), a takođe su i volonteri organizacije Crvena Linija koja se bavi prevencijom HIV-a i podrškom HIV pozitivnim osobama.

ŠTA JE PrEP?

Preekspoziciona profilaksa, iliti skraćeno PrEP, je značajan vid HIV prevencije koji je dostupan u našoj zemlji. Kutija PrEP-a trenutno se plaća 50€, dok je pre par godina bila skoro 200€. Cilj ove grupe studenata jeste da upoznaju naročito mlade, seksualno aktivne ljude, sa činjenicom da PrEP postoji i da im je dostupan, jer što ga više ljudi bude koristilo, biće veća potražnja. Samim time, lekari sa klinike RFZO moći će da traže umanjenje cene, kako bi PrEP bio još pristupačniji, a krajnji cilj je da postane potpuno besplatan, kao što je i u razvijenim zemljama.

GDE MOGU DA SE TESTIRAM NA HIV?

Grupa studenata “Task Force HIV i PrEP” poziva sve osobe, koje su imale nezaštićene seksualne odnose, da se testiraju na HIV. To mogu uraditi na sledećim mestima:

• NS Checkpoint, drop-in centra Crvene linije, na Bulevar Oslobođenja 91 (pored Caribic picerije) svake subote od 17-19 časova;
• Institut za Javno zdravlje Vojvodine (higijenski zavod) svakog radnog dana od 08-13 časova u savetovalištu za HIV.

Na oba mesta primenjuju se principi dobrovoljnog poverljivog savetovanja i testiranja. Testiranje je besplatno i anonimno, a postoji mogućnost psihološke podrške i savetovanje pre i posle testiranja.

ŠTA JOŠ TREBA DA ZNAM?

Ukoliko ti je potrebna dodatna podrška, Omladina JAZAS, sa preko 100 volontera, već 25 godina organizuje aktivnosti i kampanje širenja svesti o HIV-u i AIDS, kao i pružanja podrške obolelima i zaraženima, kao i pripadnicima MSM populacije. Takođe, tu je i udruženje Crvena linija koje pruža podršku osoba sa HIV-om i LGBT populaciji. 

Pomisao na HIV i AIDS je i dalje zastrašujuća, međutim, danas živimo u vremenu kada je dostupna prevencija. Zbog toga, ne plaši se da odeš na testiranje, kako bi, ukoliko nešto postoji, bilo otkriveno i sprečeno na vreme. Apelujemo na sve na podršku i solidarnost sa HIV zaraženim osobama, kako bismo zaustavili stigmatizaciju i zajedničkim snagama stavili tačku na ovu epidemiju.

Autorka teksta: Jovana Filipović