BEZ RUŽA I KARANFILA

Uz taktove čuvene pesme Mercedes Benz i tribinu „Takva sam, kakva sam“, u Gerila baru, 8. marta,
okupili smo više od 100 učesnika koji su došli da zajedno i na malo drugačiji način proslavimo Međunarodni dan žena.
 

Bez ruža i karanfila, okupili smo se da glasno postavimo pitanje – za koja prava devojčica, devojaka i žena bi danas trebalo da se borimo i koliko stvarno žene imaju prava na sopstveni izbor? Povod za okupljanje bila je i predstava u koprodukciji OPENS – a i Srpskog narodnog pozorišta „KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN?“, čija je premijera zakazana za 9. mart.

Da bismo došli do odgovora na ovo pitanje i objasnili zbog čega baš predstava o Dženis Džoplin, pozvali smo žene koje imaju šta da kažu. Na tribini su govorile koordinatorka SOS ženskog centra Ivana Perić,
muzikološkinja Adriana Sabo, učenica srednje muzičke škole Tisa Lekić, dramaturškinja Tijana Grumić,
rediteljka Sonja Petrović i Dobrila Marković iz OPENS – a. Sa nama su u ulozi moderatorki bile i novinarke Tamara Srijemac i Milica Kravić, autorke emisije „Žena u kutiji“.
Na razgovor nas je inspirisala upravo Dženis Džoplin, pionirka među ženama u muzici, feministkinja koja nije svesna da je feministkinja i žena koja je iza sebe ostavila svojevrstan pravilnik za “divlje žene”, kao i mnoge umetnice posle nje.
Zašto baš Dženis i odgovor nam je dala rediteljka predstave i jedna od govornica, Sonja Petrović.
“Upravo sam ovom predstavom pokušala da osnažim i inspirišem mnoge da budu ono što jesu, a ne ono
što se od njih očekuje ili im se kao obavezno nameće. Želela sam da pomognem drugima onako kako je
Dženis pomogla meni, pogotovo u periodu srednje škole, kada je čoveku najteže da se pomiri i sa sobom i sa svojom okolinom”, poručila je Sonja.
Da li smo danas jednaki i da li ima povoda da i dalje insistiramo na priči o ravnopravnosti i pravima žena?
Ivana Perić koordinatorka SOS ženskog centra istakla je da „prema zvaničnim statističkim podacima,
žene još uvek, u poređenju s muškarcima, imaju više sati neplaćenog rada, a manje sati sna“.
Tisa Lekić, Dženis novih generacija, sa nama je podelila iskustvo mlade umetnice na početku karijere.
Istakla je da danas načelno momci i devojke imaju iste šanse i jednake mogućnosti, ali u realnosti ipak,
ako si devojka pred tobom je put na kom moraš da ulažeš više, da se trudiš više, i sve samo zato što si
devojka.
Učesnici tribine imali su priliku da upoznaju glumce predstave „Ko je ubio Dženis Džoplin?“, pre svih
zavire u scenario i dobiju nagoveštaj šta se desilo sa Dženis Džoplin u sobi 105 holivudskog Lendmark
hotela. Deo zarade od predstave biće namenjen osnaživanju mladih devojaka i žena kroz OPENS-ov
Fond za lični razvoj mladih.
Tisa nas je za kraj još jednom približila Dženis kroz stihove „Freedom is just another word for nothing left to lose“.
Karanfili i ruže nisu nam nedostajali.

Sa tribine smo poslali poruku da u trenucima kada nas ljudi ne podržavaju i kažu da nešto nije ili jeste za nas samo zato što smo devojke, ne veruju u nas i misle da nismo dovoljno dobre, važno je da utišamo
njihove reči i ponavljamo jednu jednostavnu rečenicu: TAKVA SAM, KAKVA SAM.
Dženis to nikada nije naučila. Svojom smrću nam je zadala domaći zadatak – da ovome naučimo sve
devojčice, devojke i žene.