CENTAR ZA BIHEJVIORALNU GENETIKU

Centar za bihejvioralnu genetiku (CBG) trenutno predstavlja jedini centar u Srbiji koji se bavi naučno-istraživačkim radom u oblasti bihejvioralne genetike. CBG je osnovan 2014. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Tim CBG-a čine nastavnici i saradnici Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu tj. doktori psiholoških i medicinskih nauka sa dugogodišnjim iskustvom u praksi i naučno-istraživačkom radu.

Cilj osnivanja CBG-a je sprovođenje blizanačke studije tj. istraživanja na parovima blizanaca (jednojajčanim i dvojajčanim), kako bi se došlo do jasnijih saznanja o efektima sredinskih (porodica, način života, ishrana, itd.) i genetskih faktora (DNK), kao i njihove interakcije, na razvoj i formiranje osobina ličnosti, inteligencije i drugih psiholoških i fizioloških karakteristika. Porodične studije uvode od 2021. godine gde im je cilj da ispitaju braću, sestre, brat/sestra sa razlikom do 2 godine zajedno sa roditeljima kako bi utvrdili efekte za kojima tragaju i u okviru blizanačkih studija.

Zašto su blizanci dragoceni za nauku?

Monozigotni blizanci dele sav nasledni materijal, te se razlike među njima mogu pripisati faktorima njihovog okruženja. Dizigotni blizanci, s druge strane, dele samo polovinu naslednog materijala, ali, kao i monozigotni, odrastaju u sličnoj životnoj sredini. Mnoge razlike između dizigotnih blizanaca mogu se pripisati razlikama u njihovim genima. Upoređivanjem razlika i sličnosti između monozigotnih i dizigotnih blizanaca, naučnici su u stanju da utvrde koliko određeni sredinski i nasledni faktori utiču na procese adaptacije. Stoga, ukoliko imaš brata/sestru blizanca, ili znaš nekoga iz svoje okoline, uključi se u blizanačku studiju jer na taj način doprinosiš nauci da se razvije. ( Prijavi se putem LINKA ili saznaj više informacija putem društvenih mreža: FACEBOOK, INSTAGRAM, TWITTER).

Zašto su važne ove studije? Na taj način dolaze do neprocenjivih izvora podataka za nauku, a kako se i sami zalažu za koncept otvorene nauke pomažu i drugim nauka da se razvijaju. (više o važnosti na ovom LINKU).

Kako postati volonter Centra za bihejvioralnu genetiku?

Volonteri Centra za bihejvioralnu genetiku su svi ljudi koji žele da pruže svoj doprinos razvoju nauke, saznaju nešto novo o načinu na koji geni i sredina utiču na naše ponašanje, učestvuju u procesu naučnog istraživanja i zabave se kroz učešće u aktivnostima posvećenim popularizaciji nauke. Da biste postali volonter Centra za bihejvioralnu genetiku nije potrebno da živite u Novom Sadu, niti da se bavite naukom. Dovoljno je da vas nauka zanima, da poželite da pružite svoj doprinos i da se prijavite na sledeću e-mail adresu: cbg@ff.uns.ac.rs. Kada se prijavite, dobićete od istraživača Centra za bihejvioralnu genetiku neophodne informacije o daljim aktivnostima.