Dixilend povorka za 2019-tu

Nju Orleans, 29.08.1920.

Nekoliko ulica dalje od stepenica napuštene zgrade, ispred kojih su se svako veče skupljalji muzičari,začula se već dobro poznata muzička tema saksofona i kontrabasa. Meštani su znali vreme okupljanja muzičara i tada su isplanirano izlazili iz svojih domova i slušali mlade umetnike kojih je svaki put, na istom mestu, bilo sve više. Ljudi su se divili umeću improvizacija, toliko da ih je ritam terao na ples. Flaper devojke su očarale plesom. Kada su primetili da je sve više ljudi, odlučili su šetaju i sviraju istovremeno. Njihove improvizacije su privlačile toliko pažnje da su se preselili na koncertne podijume.

Novi Sad, 29.08.2019.

Gotovo sto godina kasnije, duh Dixilenda oživeo je i u Novom Sadu i to na 19. Festivalu uličnih svirača. Podgrađem Petrovaradinske tvrđave, za tri dana Festivala, prodefilovali su jazzeri, ulični umetnici, filmovi, plesne grupe, prijatelji Festivala i na stotine Novosađana. Tradicionalnu povorku povodom otvaranja festivala, koja je krenula sa Trga Slobode, predvodio je vremenski auto i italijanski Tinto Brass street band. Devojke sa biserima oko vrata, kratkom kosom, Dixie haljinama, čarapama dugačkih do kolena i očima ukvirenih kajalom razigrano su plesale uz diksilend na putu ka Gradiću.

„Tematika ovogišnjeg festivala Uličnih svirača su dvadesete godine prošlog veka jer smo na korak od 2020. godine kada će biti tačno sto godina od 1920. Te godine su označavale jednu veliku prkeretnicu u društvu i donele su nove velike slobode, kao što je sloboda žena. Hteli smo da se, na domak 2020. podsetimo kako se tada živelo, kakva je tada bila muzika, atmosfera na ulicama i trotoarima u vreme kada je jazz nastajao. Ideja je da se vratimo u te godine i oživimo ih baš u Gradiću,“ kaže direktorka festivala Ulični svirača Natali Beljanski.

Tako smo tokom tri dana festivala na glavnoj bini imali prilike da plešemo čarlston uz muziku fantastičnog Belgrade Dixieland Orchestra-e. Potom je emotivno nabijeni ronkenrol Autoparka, Artan Lilija i Žagara podigao veliki energetski talas koji je pokrenuo brojnu publiku; da bi trećeg dana stigli do angažovanog, zabavnog, (auto)ironičnog hip hopa klape Who See i svetskog a našeg doajena klabing kulture Gramophondzie. Kada pogledamo hronološki muzičke žanrove koji su se mogli čuti u tri dana, mogli bismo zaključiti da je danas svaki od pravaca i stilova aktuelan i koogzistentan bez obzira na dekadu koju je obeležio a takva je, znamo to i priroda Festivala uličnih svirača koji je od početka bio inkluzivan za sve generacije i ljubitelje dobre muzike i zabave te je zato jedan od omiljenih novosadskih
festivala.

„Došla sam da čujem ulične svirače i da vidim kakva je atmosfera. Fenomenalna mi je tematika ovogodišnjeg festivala i mislim da je to nešto što fali mladima i da je super način da se ova muzika približi ljudima. Dopada mi se povezanost festivalske teme sa nastankom jazza, koji se rodio na ulicama,“ kaže jedna od posetilaca Festivala Jovana Filipović.

Već dve godine i Omladinska prestonica Evrope podržava rad Inbox organizacije koja stoji iza Festivala uličnih svirača, a posebno trud organizacije da na Festivalu priliku pruži pravo mladim muzičarima. “Zanimljiv je program. Volim jazz i slušam ga u slobodno vreme. Drago mi je što sam imala priliku da se obučem ovako, u stilu dvadesetih. Novom Sadu je definitivno potrebno još ovako kul festivala i muzike. Pratim aktivnosti OPENSa i često ih posećujem. Jako sam zadovoljna odabirom aktivnosti, zanima me dosta stvari i mislim da je Novi Sad postao grad po meri mladih,” kaže posetiteljka festivala Milica Veljković.

Za drugo veče festivala bilo je mesta i za scenu alternativnog domaćeg roka čiji je najbolji predstavnik bend Artan Lili koji privlači pažnju mladih svojim buntovnim tekstovima i nesvakidašnjim melodijama. “Zadovoljstvo nam je da prvi put gostujemo na ovom festivalu i nadamo se da će to postati tradicija. Ovo je svima dobro poznat kraj i biće super žurka večeras. Očekujem mnogo mladog sveta u publici i nadamo se da će im se svideti naša muzika. Mladima je potrebna alternativna scena u onolikoj meri koliko ona to zahteva ali dobro je da ima izbora i što više autora da bi se širila kulturna sfera i da bi svako dobio ono što želi da čuje,” objašnjava član grupe Artan Lili Bojan Slačala.

Sledeće godine će biti sto godina od nastanka jazza a festival Uličnih svirače je napravio odličnu uvertiru za jubilej koji sledi.