Kompozicijom Ivana Markovića, učenici Muzičke škole “Isidor Bajić” pokušaće da obore Ginisov rekord, u petak u 21h u Gradskoj kući. Ivan je bivši učenik iste škole i, kako kaže, zadovoljstvo mu je što je učenicima i profesorima posvetio delo “Zora” baš za ovu priliku. Delo je napisano namenski za ovu priliku, gde su sve deonice posebno krojene i prilagođene uzrastu dvadeset i tri mlada pijanista.
Kako se javila ideja za naslov kompozicije, ima li neku simboliku?
Ideja za naslov kompozicije javila se u toku rada, u trenutku kada je značajan deo muzike bio napisan, ali kada su se sve razmatrane muzičke i vanmuzičke ideje sjedinile. U ovoj kompoziciji, za mene, zora predstavlja simbol ponovnog rađanja svetlosti, buđenja i nade. Simbolično, ovaj proces, koji je utkan u dramaturški tok kompozicije, prati energiju koju je svako od nas uložio u ovaj projekat i oslikava moju nameru da se kompozicija bavi sadržajem koji će nas angažovati i povezati kroz ideju buđenja i svrhovite aktivnosti. Zora se oslanja na variranje muzičkih motiva Bahovog korala Zion, čiji tekst obrađuje teme “konačnog buđenja”, dostizanja cilja i osećaja duhovne radosti. Ova muzika je posvećena mladima.
Koliko je bilo teško napisati kompoziciju za 230 prstiju?
Po čemu je ovaj izazov specifičan? Nikad ranije nisam pisao muziku kojom bi neko pokušao da obori Ginisov rekord, nikada ranije nisam pisao muziku za dvadesettroje izvođača koji istovremeno sviraju na jednom instrumentu. Učenici i profesori Muzičke škole Isidor Bajić nikada ranije nisu sa još šestoro izvođača delili prostor jedne oktave na klaviru. Za mene je najveći izazov predstavljala fizička organizacija izvođača, koliko njih će i u kom trenutku zajedno svirati, kako muzički organizovati trenutke u kojima svi izvođači, njih dvadeset i troje, zajedno svira; zatim, pošto u projektu učestvuju učenici različitih uzrasta, od najmlađih razreda osnovne škole do maturanata srednje škole, koju vrstu muzičkog sadržaja poveriti izvođaču određenog uzrasta i muzičkog iskustva, kome će kakav tip sadržaja biti zanimljiv, koga će određeni sadržaj motivisati na najbolji mogući način – kako da svaki izvođač uživa u sadržaju koji je konkretno njemu namenjen. U skladu sa ovim pitanjima, svaki izvođač izvodi muzički materijal koji je njemu poveren i za njega skrojen.
Koji je, po tebi, najzanimljiviji proces rada?
Kada se radi o komponovanju muzike, svaki proces je jedinstven i neponovljiv i zbog toga jeste najzanimljiviji. Kada je u pitanju rad na muzici koja je već napisana, najzanimljiviji proces rada mi predstavlja onaj u kojem što više vremena provodim sa izvođačima. To vreme je često ograničeno, a kompozitori za njim žude. Na moju radost, u ovom projektu, tog vremena je bilo na pretek i imao sam puno prilika da sa učenicima i profesorima muzičke škole razgovaram o različitim aspektima kompozicije: da čujem njihova tumačenja muzičkog sadržaja, da osetim njihove različite interpretacije, da dobijem informaciju o utisku koji je na njih ostavila muzika. Za mene su ti momenti dragoceni jer u njima dolazi do istinske razmene energije i informacija, dolazi do razumevanja između kompozitora i izvođača, a zatim se to razumevanje nudi publici.
Da li je došlo do nekih usputnih izmena?
Rad na savladavanju partiture podrazumevao je određene očekivane izmene u samoj partituri. Tek kada se izvođači, u ovako velikom broju, postave za klavir, stiče se uvid u najbolja tehnička i muzička rešenja. To je još jedan od izazova i specifičnosti ovakvog projekta, u kojem to što radimo, svi radimo prvi put.Učenici i profesori su se vešto snalazili i njihovi uvidi i individualna iskustva značajno su oblikovali interpretaciju dela. Radili su fokusirano i predano. Shodno tome, osećaj satisfakcije i rezultati na probama nisu izostajali. Jedan od ciljeva koji smo sebi inicijalno postavili, obaranje Ginisovog rekorda, je još uvek pred svima nama i pokušaćemo da ga ostvarimo u petak u 21h u Gradskoj kući.
Šta za tebe znači to što će se tvoja kompozicija svirati na obaranju Ginisovog rekorda?
Čast mi je što sam dobio priliku da napišem muziku koja će u jedinstvenoj prilici, kroz jedinstven događaj, jedinstvenu tematiku i muzički sadržaj okupiti puno mladih ljudi, motivisati ih i angažovati da se sa verom i entuzijazmom kreću ka zajedničkim i ličnim ciljevima. Slučajno se desilo da se ta prilika desila u vidu pokušaja obaranja Ginisovog rekorda. Primarni značaj za mene nosi ideja jedinstvenog i retkog zajedništva koje ovaj projekat nudi.
Koliko je mladim kompozitorima potrebno da se promovišu i na koji način to rade?
Mladi kompozitori iskreno žele predano da rade svoj posao, da sarađuju, dele iskustva, vizije i ideje, kako sa izvođačima, tako i sa publikom. Iako su postale vidno brojnije u toku prethodnih nekoliko godina, prilika za to i dalje nema puno. Svaka nam je dragocena i rado ćemo je iskoristiti. Sarađujemo sa svim izvođačima koji se interesuju za našu muziku i često odgovaramo na sve porudžbine jer nam to pruža retku priliku da se bavimo našim poslom kroz saradnju. Muzička škola “Isidor Bajić” u tom smislu predstavlja primer obrazovne institucije koja je želela i stvorila uslove da sarađuje sa mladim kompozitorom kako bi se napisalo novo, riginalno delo za konkretnu priliku. Pokušaj obaranja Ginisovog rekorda mogao se realizovati i izvođenjem neke prethodno napisane kompozicije koja bi za ovu priliku bila aranžirana za dvadeset i troje izvođača, kao što je to često bio slučaj u dosadašnjim pokušajima obaranja
Ginisovog rekorda. Međutim, profesorima klavirske katedre je bilo bitno da muzika kojom će se pokušati obaranje rekorda ne bude samo aranžman prethodno napisane muzike, već originalno muzičko delo, pisano namenski, krojeno za konkretne učenike škole i za ovu konkretnu priliku, zaokruženo svim izazovima koje smo sebi postavili. Stvoriviši uslove da se ova porudžbina desi, dali su prostora novoj muzici da nastane, a mladom kompozitoru priliku da stvori novo delo, da posveti svoje vreme i energiju posebnoj prilici, i da školi, njenim učenicima i profesorima, zaista u pravom smislureči, posveti napisano delo.
Kako se orijentišeš kad znaš da su ti mladi ciljna grupa?
Kompozitoru je često “ciljna grupa” samo muzičko delo, njegove zakonitosti i osobenosti, i mogućnost za ekspresiju unutar istih. U ovom slučaju,muzičko delo je pisano za konkretne ljude i događaj. Osobenost Zore podrazumeva veliki broj učesnika, veliki broj mladih ljudi, njihove različite profile, uzraste, interesovanja i muzičke sklonosti.Sve ove karakteristike su posebne i jedinstvene, i ja sam želeo da ih prigrlim, cenim, i u njima pronađem bogatstvo muzičkog sadržaja i prostor za ekspresiju. Moja želja da sve ove parametre uskladim i harmonizujem, i njima komuniciram kroz muziku je bila dominantna tokom promišljanja Zore.
Obaranju Ginisovog rekorda prethodi i javni čas. „Otvoreni čas klavira“ biće uoči obaranja Ginisa i to na četiri lokacije: Gradska biblioteka, Porta, ispred ‘Trčike’ i ispred Srpskog narodnog pozorišta.
