Srednjoškolci odlučuju: Participativno budžetiranje

Participativno budžetiranje je mehanizam participativne demokratije koji omogućava građanima, u ovom slučaju – đacima,  da direktno utiču na donošenje odluke o trošenju budžetskih sredstava. Postoje različiti nivoi participativnog budžetiranja. Od generalnog, gde pravo učešća imaju svi članovi zajednice u kom se sprovodi do participativnog budžetiranja za pojedinačne grupe unutar zajednice, kao što je srednjoškolski participativni budžet. Pored samog direktnog uticaja na trošenje budžetskih sredstava, kroz mehanizme participativne demokratije građani se okreću ka povećanju njihovog učešća u svakodnevnim procesima koji se sprovode u zajednici.

OPENS kao savez udruženja je, samostalno ili u saradnji sa drugim akterima omladinske politike, realizovao mnogo programa za mlade. Jedan od njih je projekat „Uključi se, pronađi rešenje“ koji je OPENS pokrenuo u 2018. godini. Čitav program omogućeno je  učenicima i učenicima srednjih škola iz Novog Sada, da direktno utiču na unapređenje svoje sredine tako što su kroz kreativan pristup problemima predlagali rešenje.  

Ovo je program koji pruža mogućnost srednjoškolcima da direktno utiču na promene u svojoj školi kao sredini u kojoj provode veliki deo dana. Program je otvoren za sve državne srednje škole na teritoriji Novog Sada i svi učenici i škole imaju pravo da učestvuju.

Participativno budžetiranje – korak po korak

Na samom početku programa, učenici formiraju timove. Svaki tim predlaže po jednu ideju koja se odnosi na unapređenje njihove zajednice (u ovom slučaju, škole). Prethodnih godina, ideje su bile usmerene na različite segmente poboljšanja ambijenta u školama:

• formiranje sekcije o mentalnom zdravlju,
• uređivanje školskih dvorišta,
• postavljanje klupica u školskim hodnicima,
• pokretanje čitalačkih i prirodnjačkih klubova,
• nabavka materijala (3D štampača, rutera za internet) i tako dalje.

Učenički timovi su u obavezi da kreiraju ideju koja će biti izvodljiva u određenim budžetskim okvirima. Taj budžet iznosi 100.000 dinara. Kroz proces pisanja i budžetiranja ideje učenici prolaze uz pomoć profesora i facilitatora. Facilitatori su ljudi koji su od strane OPENS-a prepoznati kao stručnjaci, budući da već pet godina rade na ovom projektu i najčešće su to profesori škola iz kojih đaci dolaze, ali i drugi saradnici iz civilnog sektora sa iskustvom direktnog rada sa mladima.

Na nivou škole se potom bira najbolja učenička ideja. U procesu glasanja mogu da učestvuju svi đaci, bez obzira na to da li su deo projekta ili ne. Učenički tim čija je ideja prepoznata kao najbolja, dobija na raspolaganje iznos od 100.000 dinara od Gradske uprave za sport i omladinu Grada Novog Sada i konačno kreće u realizaciju svoje ideje.

Kreativno razmišljanje – put do ideje

U samom radu na učeničkoj ideji, primenjuje se Design Thinking (kreativno razmišljanje), kao metodologija rešavanja problema. Jedan od ključnih elemenata postupka Design Thinkinga jeste više eksperimentisanja – podstiče ljude da kreiraju što više opcija, među njima i one koje do sada nisu razmotrene ili nisu postojale.

Fokus pritom stavljamo na vrednosti i potrebe ljudi – kroz uživljavanje (empatiju) i volju da se iznađeno ugradi u buduća rešenja. Tome doprinosi i metodološki pristup – rad sa ljudima iz različitih profesija, sa različitim iskustvima. Design Thinking stremi ka tome da iznalaženju rešenja pristupimo aktivno, optimistički i radoznalo, uvek misleći na širi kontekst.

Glavni koraci u Design thinkingu su: Ideate (Zamislite) – Prototype (Napravite uzorak) – Test (Testirajte ga).

Zašto participativno budžetiranje?

Programi, poput Participativnog budžetiranja, pored samog direktnog uticaja na trošenje budžetskih sredstava, utiču na srednjoškolce tako što im daju priliku da budu deo procesa donošenja odluka u njihovim školama, povećava se učešće srednjoškolaca u svakodnevnim procesima koji se sprovode u njihovim mikro zajednicama (školama), aktivno se usmeravaju da razmišljaju o potrebama svih đaka u svojim škola, o dobrobiti cele zajednice pre nego isključivo svojoj ličnoj dobiti. Kroz ovakav mehanizam omogućava se realizacija projekata koji direktno odgovaraju na realne potrebe mladih.