Kako izgleda psihološki rad na sebi?

Svima nam je poznat tzv. “rad na sebi”. Povezujemo ga sa učenjem i razvojem u profesionalnom i ličnom kontekstu, najčešće usavršavanjem. Ali, kada govorimo u kontekstu psihološkog i psihoterapijskog savetovanja, rad na sebi ima mnogo šire značenje.

Zapravo je i samo zakazivanje savetovanja rad na sebi – rad na tome da se osećamo bolje i prijatnije u svojoj koži, nađemo više smisla u svakodnevnim i dugoročnim aktivnostima, budemo zadovoljniji u međuljudskim odnosima, i osetimo samopouzdanje za promene.

Odakle počinje rad na sebi i šta sve predstavlja?

Opisivanje problema

Prvo ćemo se truditi da što jasnije opišemo svoje izazove i probleme. Iako na prvi pogled deluje jednostavno, zapravo je malo šta u funkcionisanju naše psihe jednostavno. Zato svoj problem pogledamo sa svih strana – kako nam izgleda, kako se osećamo povodom istog, kako se ponašamo, kako sve to utiče na druge i na nas.

Ponekad to radimo tako što o tome govorimo, opširno i nadugačko. Što više o tome govorimo možemo bolje da čujemo neke reči, rečenice koje nam pomažu ili odmažu i da shvatimo gde tačno problem nastaje, kako se razvija, šta ga hrani…

Vizuelno predstavljanje problema

Ipak, ponekad to možemo uraditi tako što o onome što se događa pišemo ili crtamo. Često mnogo iskreniji i jasniji osećaji se pojave na ovaj način. A prednost je što se i ovim zapisima, crtežima možemo vraćati sa vremena na vreme i pratiti svoj napredak ili ih možda bolje videti kada se smire intezivne emocije. Imaj u vidu da su i neka velika umetnička dela su nastala iz pokušaja čoveka da bolje razume sebe i svet oko sebe. Tako da možda ovaj rad na sebi donese i dodatnu korist u vidu slave.

Ponekad je teško rečima ili bilo kako drugo opisati ono kroz šta prolazimo, što osećamo ili mislimo. Tada rad na sebi izgleda pasivnije, iako je zapravo podjednako zahtevan. Možemo “samo” da sedimo i osmatramo šta se dešava u našem telu i umu kada se sa nekim problemom suočimo. Koje su to misli i emocije dominantne, kada su najintezivnije… A možemo da posmatramo i svoju okolinu, reakcije bliskih i manje bliskih ljudi.

Prihvatanje i odgovaranje na problem

Tek kad problem, izazov, zbog kog smo krenuli da radimo na sebi dobro upoznamo, prigrlimo i prihvatimo, onda se pokreće drugi korak. Drugi korak je izgradnja zdravog odgovora na izazov, a time i zdrave reakcije na slične probleme i situacije.

U nekim slučajevima samo uviđanje uzroka problema može pomoći da drugačije vidimo i reagujemo u kriznim situacijama (takozvano učenje uviđanjem). Time rad na sebi nije završen, ali je svakako načinjen velik pomak.

Učenje novih tehnika

U drugim situacijama ćemo morati da naučimo nove tehnike, načine da se suočimo sa izazovima. Ovaj deo rada na sebi – tradicionalno učenje, ti je verovatno poznat. Ipak, može se učiti na različite načine. Knjiga, bilo da je stručna ili popularna književnost može svakako biti dobar početak. Osim knjiga možemo učiti i gledajući filmove, serije, programe koji se bave sličnom tematikom, što prija vizuelnim tipovima. Možda ćemo dobiti zadatak da gledamo kako se drugi suočavaju sa sličnim izazovima i da vidimo da li bi mi tako nešto mogli primeniti (takozvano učenje po modelu).

Rad na sebi zapravo nikada ne prestaje

I na samom kraju, ili početku važno je novousvojene obrasce ponašanja vežbati, primenjivati i na taj način usvajati.  Psiholozi i psihoterapeuti vole da budu kreativni i da prilagođavaju svoje tehnike osobi koja želi da radi na sebi. Oni su tu da ti ponude alate, ali na kraju najviše rada zapravo obaviš ti.

Autorka: Slavica Ranisavljev Kovačev

Ukoliko želiš da stupiš u kontakt sa besplatnim psihološkim savetovalištem, poseti stranicu Sazvežđe podrške i pronađi vrstu podrške koja odgovara tvojim potrebama.

Sazvežđe podrške je deo OPENS projekta “Mladi u centru održive zajednice” koij finansira Gradska uprava za sport i omladinu Grada Novog Sada.