– BRAVE NEW YOU – PRIČE O PORTUGALU –

Volonteri i omladinski radnici OPENSa boravili su u Portugalu krajem juna na treningu čija je tema bila govor mržnje među mladima, identifikacija narativa koji stoje iza govora mržnja, i kreiranje kontra-narativa i alternativnih narativa u lokalnoj zajednici.

Organizator treninga je Youth for Exchange and Understanding (YEU) internacionalna nevladina omladinska organizacija koja je osnovana 1986 godine u Strazburu od strane 120 mladih ljudi iz 11 zemalja. Danas je YEU član Evropskog omladinskog foruma (EYF) sa sedištem u Briselu.

LETNJI RASPUST U PORTUGALU

MLADEN

Faro, grad na obali okeana, središte regije Algarve. Sunce je jako, već je skoro 9 uveče, a još je dan, i onda se nastavljaju sjajni prvi utisci opuštenih i pozitivnih Portugalaca. Do hostela koji je u centru Fara, čeka nas Portugal iz prve ruke – gužvanja u busu, sa gomilom turista i lokalaca, a ubrzo i prva večera sa lokalcima i Danijelom, našim domaćinom, kojoj je rođendan, pa nas vodi na večeru, da probamo lokalne specijalitete. Baklar, račići, ostrige… portugalska kuhinja zaista je ukusna.

Sutradan sam se ja odvojio od ostatka tima jer sam dobio ulogu facilitatora, i tada kreće moje indivudualno istraživanje sebe i Portugala.

Dani facilitatora su uvek isti, strukturirani i zauzeti, sa malo slobodnog vremena. Kao neko ko je bio prvi put u takvoj ulozi, mogu reći da sam naučio puno, da sam bio daleko van svoje zone komfora, da sam učio na sopstvenim i tuđim greškama, i poneo sa sobom neprocenjiva iskustva. Sam proces je bio zahtevan, priprema za svaki dan, uz otežavajuću okolnost da je internet bio skoro neupotrebljiv, facilitacija na engleskom, tema koja je dosta zahtevna, podela u grupe koje su izmešane što je više moguće.

Ono što sam ja dao u ovom procesu jeste individualni pristup učesnicima koji iz raznoraznih razloga nisu uspeli da se uključe u grupu, ostajali po strani, imali poteškoće da se izraze, imajući određena znanja na tu temu, to mi je pomoglo da pristupim ljudima na takav način da se osećaju podržano, uvaženo i da se popravi grupna dinamika koja je s obzirom na sve razlike medju učesnicima bila prilično kompleksna. To su trenuci koje ću pamtiti i koji me motivišu da se bavim ovim aktivnostima.

Energija 55 mladih ljudi koncentrisana na malom mestu je jedno posebno iskustvo, razmena, učenje i prevazilaženje problema krasili su ovaj proces. Bilo je lepo biti deo celokupnog procesa.

Ja sam iskusio Portugal na neki svoj način. Kroz priču sa lokalcima, kroz upoznavanje istorije, i kroz doživljavanje kulture i mentaliteta ljudi, neposredan utisak koji sam stekao jeste da je Portugal zemlja bogate istorije, nekadašnja svetska sila, na koju su Portugalci jako ponosni. Lokalci uživaju u životu, imaju vremena na pretek, guštaju ga uz prijatelje, porodicu, dobro vino i muziku.

Zemlja sunca, fada i ležernosti koja šarmira. I nakon provedenih 12 dana, utisci se svedu na istu želju i konstataciju: „Voleo bih da ostanem da živim u Portugalu“. Ostaje nada i želja da ću se opet vratiti Portugalu, zemlji koja je za mene skriveni dragulj, sa toliko potencijalnih tema i lokacija za istražiti.

JELENA

Postoje dani koji otkucaju brzinom sekunde na satu, a postoje oni koji kao da traju mesecima. Sredinom meseca otputovala sam daleko od svega meni poznatog. Pričam vam o putovanju koje je možda trajalo samo 14 dana, ali je izgleda izmenilo prethodnih i budućih 14 meseci mog svakodnevnog života.
Svaki dan sam probavala, videla, jela, mirisala, čula i usvajala po hiljadu i jednu novu stvar. Ta hijadu i jedna stvar još se pretvara i pakuje u utiske:

Prvo putovanje avionom.
Prvi internacionalni trenig.
Prva prilika da pričam i razmišljam na drugim jezicima.
Prvo iskustvo življenja sa 55 ljudi na istom mestu. I, to 55 različitih ljudi.
Različitog uzrasta.
Nova kultura.

Meni nepoznata istorija.
Druga religija.
Svaki dan izazov.
Druga shvatanja.
Različitih 6 kreveta u sobi.
Svaku noć 6 različitih priča.
Iz različitih uglova, pred spavanje.
Ili za doručkom.
Nova muzika. Drugi ritam.

Hrana.

Sveže ubrane narandže.
Jezici.
Navika i tuđe rutine.
Planovi.
Sticanje novih veština.
Iskustvo život na ostrvu.
Kupanje u okeanu.
Spavanje kraj okena.
Sedenje u baru na pesku.
Istraživanje i drugih barova, kutaka.
Istraživanje plaža.
Iskustvo života u selu.
Kraj bazena.
Sveže, tek ubrano voće. Bez fast food-a.

Faro.
Olhao.
Noći u Lisabonu.
hiljade i hiljade koraka.
Upoznavanje:
Geta.
Strogog centra.
Industrijske zone .
I svih ostalih delova grada.
Priče lokalaca.
Čari života na obali okeana.
Kako provode dan?
Koliko troše?
Gde izlaze?
Šta jedu?
Vožnje metroom..
I još nekoliko stotina još uvek raspakovanih utisaka.

Nemam jednačinu po kojoj bih klasifikovala i poređala važnost svih stvari koje sam imala priliku da proživim i osetim. Svaka uspomena je jednako važna za mene a ono na čemu sam najviše zahvalna Portugalu i svim ljudima koji su tih dana delili Portugal sa mnom je upoznavanje sebe. Ovo iskustvo mi je samo dokazalo jedno, da ukoliko iskoristiš priliku da imaš što više ovakvih nedelja života kao što su ove dve, jedino tako možeš da istražiš sebe, i one delove koje ne možeš da upoznaš dok si uljuljkan u svakodnevne rutine i monotonije. Da shvatiš šta je ono što u tvom životu treba da menjaš, šta da zadržiš i na čemu da radiš. A pored toga što učiš i naučiš gomilu novih i korisnih stvari, i da ne zaboravim onu najvažniju, da gledaš na stvari izvan okvira.