OD LJUDSKOG UMA KA INTELEKTUALNOJ SVOJINI

Od drevnih civilizacija, kroz srednjovekovni period, pa sve do danas, odvijaju se promene, različite, neke naizgled sitne i neprimetne. Svaka od njih proizvod je ljudskog uma zahvaljujući kome je humana rasa stasala u vrstu višeg reda, enormnu silu koja propoveda zakonima našeg sveta i prkosi nekadašnjim granicama u prošlosti, oslobađajući se njenih stega i mehaničkih ponavljanja. Čovečija svest dopušta promišljanje o sopstvenim granicama i mogućnostima koje nam se ponekad čine nedostižnim.

Stvaralačka snaga je pokretač svih inovacija koje su doprinele razvoju mnogobrojnih oblasti – od medicinskih i farmaceutskih napredaka do poboljšanja komunikacije, svi resursi teže ka rešavanju zajedničkih izazova u svetu. Svetski dan intelektualne svojine ustanovljen je u 180 zemalja upravo sa namerom uspostavljanja svesti o ulozi koju intelektualna svojina igra u ljudskom postojanju. Tog 26. aprila slavi se svaki doprinos razvoju nauke; slavi se razmišljanje, umetnost, kreativnost.

Intelektualna svojina proističe iz neke kreativne ideje i obuhvata širok dijapazon pojmova: od naučnih i tehničkih otkrića, mašina i simbola, prikrivenih informacija i autorskih dela, pa sve do muzičkih dela, književnih spisa, slika i skulptura. Bitno je napomenuti da su vlasnička prava svih navedenih dela priznata. Svaka vrsta intelektualne svojine ima svoju tržišnu vrednost određenu metodama računovođstva. Ipak, njena cena ne utiče na usmeravanje ka rešavanju problema klimatskih promena, siromaštva, zagađenja, zdravlja, a što je za razvoj društva svakako neprocenjivo.

Pogled na intelektualnu svojinu iz ugla mlade Ivane Katančević.

Autor teksta: Ivana Katančević