Tradicionalni mediji sve manje zanimaju mlade

Istraživanje KOMS-a: osnovni izvori informisanja mladih su Fejsbuk i Instagram

Telefoni, web portal i društvene mreže – pre svega Fejsbuk i Instagram, glavni su izvori informisanja mladih, pokazalo je istraživanje o problemima i potrebama mladih za 2018. godinu, koju je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije. Za njih, kažu rezultati, štampa gotovo da i ne postoji, a u opadanju je interesovanje za televiziju i radio.

Dodatno, istraživanje KOMS-a pokazalo je da se mladi najčešće ne informišu o pitanjima od javnog značaja već traže priče i informacije koje ih trenutno zanimaju. Boban Stojanović iz KOMS-a kaže da već dve godine postoji pad u potrebi ovog dela populacije da bude informisana.

“Deluje da mladi sve manje žele da se informišu. Prisutni su na društvenim mrežama i istraživanje pokazuje da se informišu preko društvenih mreža, aplikacija, generalno preko interneta. Stariji vidovi informisanja poput televizije i štampe kod mladih sve više gube značaj. Međutim, indikativno je da, iako im je dostupno informisanje 24 sata, veliki broj mladih, više od 50 odsto njih, tek povremeno ili gotovo nikad se ne informiše”, kaže Stojanović.

Kako prenosi Omladinski radio, sa ovom generacijom televizija       gubi primat u informisanju stanovništva, a zanimljivo je da mladi koji i posvete neko vreme ovom mediju najčešće gledaju filmske i dokumentarne kanale, a od tradicionalnih RTS, Prvu i N1. Među dnevnim listovima najviše se čitaju Blic i Danas, a najmanje Informer, a tek 25 odsto ispitanika ima instaliranu neku njuz aplikaciju. Kanali koji promovišu rijaliti programe i šund emisije su na poslednjim pozicijama, pokazalo je istraživanje.

“Mene apsolutno ne iznenađuje što su filmski, dokumentarni, pa i sportski kanali toliko zastupljeni, pa tek onda slede RTS ili neke druge televizije. To što je RTS najgledaniji, tako je u celoj populaciji i to me ne čudi. Možda je malo začuđujuće, s pozitivne strane što mladi uglavnom ne gledaju kanale sa rijaliti programima i sličnim formatima. Ali, sa druge strane, oni uglavnom i ne gledaju televiziju, ona im uopšte ne služi za informisanje, pa to sve ima i pozitivne i negativne elemente”, objašnjava Stojanović.

Pitanje je, naravno koliko mladi kritički promišljaju ono što im se kroz medijske kanale servira, ali je jasno da im je, od informacija od javnog značaja, još uvek važnija priča koja sada mora biti ispričana kombinacijom žanrova i tehnologija kako bi bila zanimljiva i privlačna. To danas zovemo multimedijom, što je disciplina koja snažno u prvi plan ističe internet, a u zapećak gura tradicionalne medije.

Stavove mladih o važnim društvenim pitanjima možete pročitati u publikaciji KOMS-a.